I mnogo pre izbora u Srbiji su počeli da duvaju neki novi vetrovi. Izbori su samo stavili tačku na sve nedoumice. Na vlasti se trenutno učvrstila podanička elita spremna da služi zapadnim imperijalistima. Ono što je pozitivno u ovom procesu jeste još jedan poraz mitomanske i nacionalističke Srbije.
No, šta se stvarno dešava?
U Srbiji su stvoreni uslovi da puzeća diktatura sada istupa odlučnije. Preko medija, pod potpunom kontrolom režima, paralelno se potenciraju dve stvari – širenje neprestanih laži o stanju u zemlji i njenoj perspektivi, i širenje straha u masama. Stalno se preti da se ne pokušava pružati otpor diktaturi kapitala.
Zapadnim imperijalistima je potrebna diktatura u Srbiji da bi lakše ostvarili svoj osnovni cilj – zaokruženje Balkana i njegovo uključivanje u tzv. evroatlanske integracije i potpuno potiskivnje ruskog imperijalizma sa Balkana.
No, na ogromnu laž i pretnju koja se širi Srbijom, ćutnja je sve veća. U Srbiji se danas ćuti. Ima i štrajkova, čak i blokada puteva, ali sve to prolazi u tišini. Čak imamo svojevrstan paradoks, da se oni koji su glasali za vladajuću režimsku partiju, plaše reći da podržavaju onoga koji već ima apsolutnu vlast. Plaše se, jer znaju da je sve trenutna laž i obmana. Plaše se, jer ne žele da se zna, da su dali glas podaništvu. Neće reći, ni zato jer su pritajeno više za ruske imeprijaliste. Neće ni zato jer su glasali iz sitnog interesa, a ostala im je još mrvica ljudskog dostojanstva.
Bosanske mase su u sličnoj situaciji, ali se one nisu toliko uplašile. Strah je bio manji, jer su protiv sebe imali manju silu represije. U Srbiji je kundak i pendrek uvek bio omiljeni i zaštitnički simbol režima. Bosanskim masama nije više obećavano – bilo bi to karikaturalno čak i od postojeće vlasti, dok se u Srbiji i dalje laže, debelo laže.
I u Srbiji je počelo to komešanje. Istina u tišini, ali komešanje.
Kako će srbijanske mase odgovoriti na nove uslove koje mora ispuniti podanička vlast – uz nova otpuštanja, produženja granice za odlazak u penziju, nova zaduživanja i dalja sužavanja prava radničkoj klasi? Očito da neka spektakularna hapšenja tajkuna i kriminalaca, neće moći prekriti ovu surovu realnost.
Razbijajmo strah od sile vlastodržaca i razbijajmo strah od imperijalističke okupatorske čizme!
Nećemo da budemo ničija kolonija, iako najmoćniji vlastodržac otvoreno priznaje da nije sramota biti kolonija. Samo za tu izjavu, treba da odgovara pred nekim budućim revolucionarnim sudom.
Preti se “ekstremistima” – onima koji podbunjuju narod. Uskoro će proglašavati ekstremistima sve one koji kažu da su gladni.
Buniti mase, da pružaju otpor diktaturi kapitala i podaništva, su novi izbori kojima treba dati glas. Ko glasa za pobunu masa u Srbiji odbranio je svoje ljudsko dostojanstvo. Ko predvodi mase u sukobu sa diktaturom kapitala već je deo nove istorije – istorije moderne Srbije.
A, mase u Srbiji ćute. Opasno ćute.