Kada su pre petnaest godina avioni i rakete NATO alijanse sejali smrti po Srbiji i Kosovu, vršeći masovno razaranje, stalno se, u opravdanju tog bombardovanja, navodilo da je ono legitimno i da se gađaju legitimni ciljevi.
Teško je ne složiti se sa stavom da je napad na vitalne ciljeve režima u Beogradu bio opravdan, jer je trajao egzodus albanskog naroda na Kosovu koje je velikosrpska soldateska proterivala, s ciljem da izvrše “etničko čišćenje” i da se jednom za svagda reši pitanje Albanaca na Kosovu tog “remetilačkog faktora”, kako su voleli reći i hrvatski vlastodršci isto za Srbe, koristeći ukazanu priliku da ih masovno proteraju iz Hrvatske. Još je teže, ukoliko smo dosledni internacionalisti i humanisti, ne reći da je intervencija zločinačke NATO alijanse bila u interesu svih naroda bivše Jugoslavije, jer je svojim aktom stavila tačku na rat koji je deset godina odnosio tolike živote. Tačku na rat tokom koga su njegovi akteri činili iste zločine kao što su to činili fašisti za vreme Drugog svetskog rata na istim prostorima. No, za razliku od Drugog svetskog rata, kada su jugoslovenski narodi stvorili antifašistički pokret čime je ispisao najsvetliju tačku svoje istorije, i porazio strane i domaće fašiste, sada su jugoslovenski narodi pali na tom ispitu. Dozvolili su da im najgori nacionalistički ološ preuzme vlast i razori zemlju. I ko zna koliko bi taj bestijalni i krvavi pir trajao, da nije bilo tog NATOa koji stavlja još jedan region pod svoju kontrolu.
Uspostavljeni marionetski režimi uslužno se trude da ispune zahteve okupatora. Hrvatski vlastodršci su prvi potrčali da mu služe po svetu, dok crnogorska kamarila kao kučad nestrpljivo skakuću pred vratima ovih zlikovaca. U Srbiji se permanentno vrši “sondiranje terena” kako bi njeno uključivanje u NATO pakt prošao bez velikih protesa. Kosovo, Makedonija u BiH su, za sada, više određeni za stacioniranje NATOtrupa i njegovu logistiku. NATO okupatori su na Balkan došli iz svojih geostrateških interesa, odnosno nadmetanja sa drugim imerijalistima, u prvom redu ruskim imperijalizmom. Istovremeno, njegova uloga je da disciplinuje balkanske narode i omogući nesmetanu pljačku od strane multinacionalnog kapitala. On je tu da bi se ta pljačka danas odvijala u uslovima stabilnosti, kako vole marionete reći – “stabilnost iznad svega”. Posle ratnog profita, valja i malo mirnodopske pljačke. Otpor NATOu je otpor okupatoru i pljački naroda. To je otpor diktaturi kapitala čiji je on najjači zaštitnik.
Sa ovom okupacijom traje i regrutacija žive sile. Mladi ljudi, baz posla, pokušavaju naći neku sigurnost u redovima vojske, kao plaćenici, regrutuju se u razne “mirovne misije”, u stvari u ratprotiv naroda sveta koji vode zapadni imperijalisti. I čak za to dobijaju pohvale kako revnosno ispunjavaju svoje zadatke. I time se podanici po Beogradu, Zagrebu i Podgorici još i hvale. No, ovi vojnici koji ne idu na piknik, već su legitimni cilj svih boraca oslobodilačkih vojski, svih onih snaga koji učestvuju u ratu protiv globalnog NATO terorizma. I treba pozdravljati svaku pobedu oslobodilačkih vojski nad ovim plaćenim ubicama.
NATO je legitimni cilj. Ko mu služi je takođe legitimni cilj, bez ikakvog sentimenta, bio to vojnik, političar, novinar…
Stoga treba pozdraviti svaki čin otpora NATO okupaciji na prostoru Balkana.
Da li će narod Srbije okićen NATO zastavom bez stida sluganski pevati “ Bože pravde”, i hoće li crnogorski slobodarski narod kliktati NATO gospodarima “Koji nikad ne poznaše, Sramotnoga ropstva lance”, … hrvatski, bosanski, albanski… ostaje da se vidi. Ukoliko se uzdamo u gvozdene zakone istorijske nužnosti, a oni su jedini relevantni, ne treba sumnjati da će se iz balkanske sirotinje, poniženja, beznađa i slobodoumlja, stvoriti sila koja će znati da se nosi s ovim modernim fašistima, a i njihovim revnosnim poslušnicima. Uostalom, oni su to već jednom i pokazali.
Smrt fašizmu – sloboda balkanskim narodima!