Rezolucija

Trupe NATO pakta, zajedno sa svojim političkim štabovima nalaze se na teritoriji Jugoslavije, rasporedjene u BiH, Hrvatskoj i Makedoniji.

NATO pakt su stvorili američki imperijalisti u saradnji sa imperijalistima Zapadne Evrope 1947. godine. Zabrinuti zbog velikih pobeda Sovjetskog Saveza, stvaranja socijalističkog tabora, pobeda Crvene armije u Kini i sve moćnijeg antikolonijalnog i antiimperijalističkog pokreta u zemljama Trećeg sveta, stvorili su NATO pakt kao agresivni vojni blok protiv Sovjetskog Saveza, Kine i oslobodilačkih pokreta u kolonijama. Od samog početka svog stvaranja on se formirao kao udarna vojna pesnica koja je trebalo da vojnički pobedi Sovjetski Saveza i druge socijalističke zemlje i da u njima restaurira kapitalizam. Poznate su direktne intervencije NATO­-a u Vijetnamu, Latinskoj Americi i Africi.

Krajem osamdesetih godina raspao se Sovjetski Savez i raspušten je Varšavski pakt, a zemlje u sastavu Sovjetskog Saveza, kao i zemlje Istočne Evrope likvidirale su socijalizam i pošle putem restauracije kapitalizma.

Kada je nestao glavni protivnik NATO pakta – Varšavski pakt, izgledalo je da bi bilo normalno da se raspusti i NATO pakt. Umesto toga, NATO pakt je još više pojačan, preoružan novim, najsavršenijim vrstama oružja i povećani su vojni budžeti članica NATO pakta. Upotrebljavajući ekonomski, diplomatski, politički i vojni pritisak čini sve da se proširi, ne samo na sve zemlje Istočne Evrope, nego i na sve države bivšeg Sovjetskog Saveza i tako dopre do granica Rusije. Cilj im je da na taj način Rusiju potpuno izoluju, stave je na kolena i od nje i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza stvore neku vrstu polukolonija, da nesmetano koriste njihova ogromna prirodna bogatstva, da steknu obilje jeftine radne snage i prostrano tržište. Očigledno je da je NATO pakt ostao i dalje agresivna vojna sila imperijalizma i da čini sve kako bi, ne samo ekonomskim i finansijskim sredstvima, već i vojnom silom NATO­-a osigurao vladavinu imperijalizma u čitavom svetu.

NATO pakt je reakcionarna vojna sila američkog imperijalizma, najopasniji neprijatelj socijalizma i naroda zemalja Trećeg sveta.

Zašto su došle trupe NATO pakta u Jugoslaviju?

SAD i NATO pakt su posle propasti Sovjetskog Saveza ostale jedina supersila, jedina globalna sila u svetu. Jedan od strateških ciljeva SAD i NATO pakta je da ne dozvole da dogadjaji u svetu izmaknu njihovoj kontroli i da počnu da se razvijaju mimo njihovog uticaja ili protiv njih. Oni su nekoliko godina mirno posmatrali rat u Sloveniji, Hrvatskoj, a pogotovo u BiH i nisu smatrali za potrebu da intervenišu. Medjutim, oni su zaključili da bi nastavak rata u BiH neminovno vodio njegovom proširenju na Kosovo, Makedoniju i čitav Balkan i da bi u njega ušle Turska i Grčka,dve važne clanice NATO-­a jedna protiv druge. NATO pakt je tada rešio da pošalje trupe i da zaustavi rat u BiH. Prisilili su Miloševića i Tudjmana da potpisu Dejtonski sporazum.

Jedan drugi elemenat je ozbiljno uticao da požure sa primenom Dejtonskog sporazuma, kao i namera da reše pitanje Kosova i omoguće duži i stabilniji mir na Balkanu. Žurba SAD i NATO je izazvana mogućnošću da uskoro “eksplodira” Turska, a sa njom čitav Bliski Istok, pa da se, eventualno, nadju u ratu sa čitavim muslimanskim svetom koji sada broji oko milijardu i sto miliona ljudi.

Kakav je stav Partije rada u vezi sa prisustvom NATO­a na teritoriji Jugoslavije?

Partija rada smatra da ovo treba razmatrati bez emocija i oceniti da li u sadasnjoj situaciji prisustvo NATO­a koristi ili šteti narodima Jugoslavije. Tim pre što je bilo slučajeva u istoriji kada su se interesi imperijalista, ukoliko se radilo o zajedničkom neprijatelju, mogli podudarati sa interesima naroda. To se desilo u drugom svetskom ratu kada je Sovjetski Savez zaključio pakt sa dve najveće imperijalističke sile tog vremena – SAD i Engleskom radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja ­Hitlerove Nemačke.

U Jugoslaviji je, na žalost, nacionalizam zahvatio široke mase. Velikosrpski i velikohrvatski šovinisti su, u stvari, svojom politikom rata i ugrožavanjem globalnih interesa SAD i NATO-­a prizvali dolazak NATO u Jugoslaviju. Činjenica je da se u Jugoslaviji, baš zbog te široko rasprostranjene nacionalističke svesti, nisu mogle organizovati snage koje bi se suprotstavile pogubnoj, šovinistickoj politici Miloševica i Tudjmana. Činjenica je da nisu stigle trupe NATO-­a i silom svog oružja zaustavile rat, verovatno bi u toku ove dve godine bilo još stotine hiljada mrtvih, novih razaranja i novih zločina.

Sam čin zaustavljanja rata bio je pozitivan. Nastojanje da se primeni Dejtonski sporazum, osigura jedinstvena BiH, vrate sve izbeglice u svoje domove i da se kazne ratni zločinci, PR smatra interesom naroda Jugoslavije. Primena Dejtonskog sporazuma i rešavanje pitanja Kosova zadaće odsudni udarac velikosrpskoj osvajačkoj ratnoj politici, a i nacionalizmu u Jugoslaviji, koji je bio glavna podloga te politike. Zato PR u ovoj i ovakvoj situaciji za sada nije protiv prisustva NATO-­a, jer je u ovom momentu to u interesu naroda Jugoslavije.

Ali, ako i posle uspostavljanja mira u BiH i rešavanja ovih osnovnih problema, trupe NATO-­a budu ostale u Jugoslaviji, Partija rada će ih smatrati za okupatore, što će oni stvarno i biti. Tada će PR kao istinski patriotska partija organizovati političku i drugu borbu protiv prisustva NATO­-a, sve do oružane borbe za oslobodjenje zemlje od okupatora.

https://www.newepoch.media/post/2020/04/25/europe-antiimperialist-declaration-on-the-corona-pandemic

“Stvarati problem, izgubiti, ponovo stvarati problem, ponovo izgubiti… do svoje propasti – to je logika imperijalista i svih reakcionara sveta u sučeljavanju sa zahtevima masa, i oni nikada neće ići protiv ove logike[…]Boriti se, izgubiti, ponovo se boriti, ponovo izgubiti, još jednom se boriti i tako do pobede.”

Mao Cedung

Takozvana “korona virus kriza” naglo pogoršava ekonomsku i političku krizu kapitala: vanredno stanje, policijski čas, zabrane okupljanja, hiljade smrtnih slučajeva i masovno otpuštanje u neviđenim razmerama trenutno određuju živote miliona ljudi. Imperijalizam se svakim novim danom “korona virus krize” izlaže više kao „reakcija na sve“, kao razbojnik zdravlja, kao razarač hiljada radnih mesta i života radnika, kao glavnog neprijatelja radničke klase i narodnih masa.

Dok su na početku takozvane “korona virus krize” pokušali da prikriju i umanje opasnosti od virusa (Covid-19), kako bi se osigurao profit i ne naškodilo kapitalu, pogubni efekti ove politike po zdravlje i živote stotina hiljada ljudi sada postaju očigledni: Trenutno širom sveta ima gotovo dva miliona zaraženih, skoro 110.000 ljudi je umrlo u kratkom vremenskom periodu, a oko 100.000 novih slučajeva se dodaje svaki dan. Ovde se jasno pokazuje da mere „borbe protiv krize“ nose pečat vladajuće klase, jer oni koji pate, oni koji umru usled Covid-19, uglavnom su ljudi radničke klase i iz najnižih slojeva društva. Buržoazija većine evropskih zemalja, posebno velikih imperijalista, sada je usvojila kampanju nečasnog zastrašivanja kako bi legitimisala svako ograničenje demokratskih i političkih prava, svaki napad na ekonomsku situaciju radničke klase i narodih masa.

San o navodno “stabilnoj, mirnoj i solidarnoj” Evropskoj uniji pretvara se u prašinu u trenutnoj situaciji, a pravi karakter EU ostaje: savez imperijalista za intenziviranje pljački čitavih zemalja, da produbi porobljavanje radničke klase i narodnih masa. Katastrofalne posledice politike štednje sada postaju očigledne. Zemlje poput Italije i Španije, koje su u Evropi posebno pogođene pandemijom korone, su one koje su primenjivale oštre programe štednje u poslednjim godinama, zasnovane na „zahtevima EU“. Dok je italijanska populacija u protekle dve decenije porasla za skoro tri miliona, zatvoreno je 258 bolnica (20%), a 75.000 bolničkih kreveta je smanjeno (28%) u istom periodu. Slična slika se pojavljuje u Španiji, gde posle decenija programa štednje, na primer u Madridu, postoji 50 privatnih bolnica pored 33 javne. Sedam privatnih klinika već je zatvoreno tokom koronske pandemije. Situacija u Evropi je najdrastičnija u potlačenim zemljama. U Grčkoj je EU uz pomoć svojih grčkih marioneta poput Sirize smanjila zdravstvene troškove za gotovo 50% u periodu od 2009. do 2016. godine, više od trećine svih bolnica je bilo zatvoreno, a gotovo polovina svih medicinskog osoblja otpuštena. Ali politika imperijalista u EU, posebno nemački imperijalizam, nadilazi okvire štednje: “Slobodno kretanje robne radne snage” dovelo je do nemerljive pljačke (kvalifikovane) radne snage, do prisilne masovne migracije potlačenih u imperijalističke zemlje, što su podržale “liberalne” ideologije “otvorenih granica”. U poslednjih 10 godina, 25.000 lekara napustilo je Rumuniju da radi u inostranstvu, i oko 28.000 medicinskih sestara. Zemlje poput Rumunije već su bile uoči pandemije korone u situaciji u kojoj je prosečna starost lekara 60 godina, ili u Bugarskoj, gde je 80% medicinskog osoblja zapravo penzionisano, ali još uvek radi kako bi preživeli. I to dok korumpirane marionetske vlade potlačenih država sada sastavljaju milione i milijarde „paketa pomoći“, samo da bi taj novac vratile u grlo stranih monopola, koji snose glavnu odgovornost za ovu bednu situaciju. Ovi primeri se mogu naći u celoj srednjoj i istočnoj Evropi i jasno pokazuju na čiju štetu sada treba pomeriti „korona virus krizu“. Imperijalističke zemlje koje su imale koristi od toga i koje su uspele da uveliko prošire svoju dominaciju u ovim regionima uz pomoć EU tokom prethodnih decenija, ne mogu dovoljno da ispune grlo i, poput Austrije, na primer, gde sada doleću medicinske sestre iz Bugarske. U isto vreme, u imperijalističkim zemljama se priprema ogroman proces osiromašenja radničke klase i narodnih masa, jer od Drugog svetskog rata nije došlo do tako brzog porasta nezaposlenosti i napadi na radničku klasu nastavljaju se skraćivanjem radnog vremena, gubitkom plata i poskupljenjima. Očigledno da samo virus ne uzrokuje smrt hiljadama ljudi u nekim zemljama. To je rezultat politike imperijalista, posebno velikih imperijalista EU, što je dovelo do toga da pandemija korone postane smrtonosna prijetnja zdravlju radnika i naroda. Prije svega, pomoćnici imperijalizma, u desnoj i u “lijevoj” nošnji, moraju se otkriti. Oni su prouzrokovali konfuziju u poslednjih nekoliko godina, sa lažima poput „EU kao unije mira i solidarnosti“ ili takođe sa „jakom, belom Evropom“ i sada dele odgovornost za smrt hiljada ljudi, bedu čitavih zemalja, za velike napade na radničku klasu!

U svetlu produbljivanja ekonomske krize kapitalizma u ogromnim razmerama, vladajuće klase u Evropi sve više pokušavaju da pojačaju militarizaciju, nadzor i represiju i postanu glavni element kapitalističke „borbe protiv krize“. U Austriji, vojska se prvi put mobiliše u Drugu republiku na raspoređivanje unutra granica. U Rumuniji i Albaniji, bolnice su pod vojnom komandom. Do sada neviđene kazne, koje radničke porodice mogu preko noći prisiliti na siromaštvo, izriču se za male „prekršaje“ i primenjuje se sistem međusobnog špijuniranja. Militarizacija društva u celini, posebno civilnih institucija, grabi napred krupnim koracima, što ne znači ništa drugo do pripremu za intenzivniju klasnu borbu i nove napade. U većini zemalja EU, za 1. maj, međunarodni dan borbe radničke klase, takođe se preti represijama. Budimo svesni da proletarijat mora biti na čelu masovnih borbi, braneći 1. maj: Borimo se uprkos represiji, militarizaciji i nadzoru za brojne aktivnosti koje će se održati 1. maja i koje će nam aktivno podržavati sve antiimperijalističke i progresivne snage!

“Korona virus kriza” takođe pogoršava kontradikciju između imperijalističkih sila u EU. Nemački imperijalizam, koji se trenutno jasno predstavlja kao vodeća sila EU, privremeno preovlađuje protiv rivala Francuske, koja se suočava sa ogromnim borbama u durštvu i koja je sada prešla u svoju najveću recesiju od 1945. godine. Iz istorije znamo da se borba za nadmoć Nemačke oduvek bila povezana sa patnjama naroda i izumiranjem čitavih zemalja, pa čak i danas nemački imperijalizam pokušava da dominira nad drugim zemljama sa sve većom agresivnošću. Dok su granice bile zatvorene kako bi se sprečio izvoz zaštitne opreme iz Nemačke, pregovori o pristupanju EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom nastavili su se velikom brzinom. Sada bi trebalo da se sprovede brzo „proširenje EU na istok“, na štetu radničke klase i potlačenih naroda iz ovih država. Ovaj porast agresivnosti i arogancije imperijalista još više pogoršava neprijateljstvo evropskih naroda prema njemu. EU se u velikoj mjeri odbacuje ne samo u potlačenim zemljama, već i među radničkom klasom i masama naroda u imperijalističkim županijama, ona postaje sve više simbol njihove patnje i predstojećeg siromaštva. U Italiji se u desetinama gradova i sela ruše zastave EU-a sa javnih zgrada, a javno paljenje zastava EU govori iz srca većine radnika i mase. Stotine štrajkova, od kojih su većina izvedeni samostalno i nezavisno od zvaničnih sindikata, pokazuju da „krizne mere“ ne zamagliju klasne kontradikcije, već naprotiv, čine ih još jasnijima. Poziv potlačenih i iskorišćenih postaje sve jasniji: “Mi ne umiremo i nećemo plaćati njihovu krizu!”. Imperijalisti i njihove sluge trenutno su na tankom ledu i sve više gube kontrolu nad radničkom klasom i masom ljudi u pojedinim oblastima i regionima. Politička i ekonomska kriza, koja se sada pogoršava „kriznim merama“, sve više narušava relativnu stabilnost u kojoj je kapital od devedesetih godina, postepeno i neujednačeno, ali to je razvoj koji zahteva posebnu pažnju antiimperijaliste i revolucionarne snage. „Buržoazija se ponaša poput ogoljenih pljačkaša koji su izgubili glavu; oni počinju ludost nakon ludosti, što otežava situaciju i ubrzava njihovu propast … “Revolucionarne organizacije sada moraju „dokazati“ u praksi da imaju dovoljno razumevanja i načina da razgovara i sarađuje sa potlačenom masom, odlučnosti i veštine da iskoriste krizu za uspešnu, pobedničku revoluciju.“ (Lenjin). Lenjin stoga kaže da se revolucionari ne trebaju „nadati“ u kriznim vremenima da će se imperijalizam „sam od sebe srušiti“. Ova kriza se mora koristiti za razvijanje borbe potlačenih i poraženih za njihovu borbu u što većem broju, za razbijanje imperijalizma. Imperijalizam se pokazao kao neprijatelj zdravlja radničke klase i narodnih masa: Zaustavimo dalji raspad i unuštenje zdravstvenog sistema! Intenzivirajmo borbu za zdravstveni sistem u službi naroda! Imperijalizam se pokazuje kao neprijatelja demokratskih prava: uzvratimo svim pokušajima dalje militarizacije, nadzora i kontrole narodnih masa! Imperijalizam se predstavlja kao parazit na leđima potlačenih naroda: Pojačamo svoju borbu zasnovanu na internacionalizmu, za samoopredeljenje potlačenih naroda i nacija, za razbijanje lanaca imperijalizma! Imperijalizam se pokazuje kao eksploatator i parazit na tijelu radničke klase: Pojačajmo borbu protiv masovne nezaposlenosti, skraćenog rada i pljačke plata!

Sada je potrebna naša odlučna i hrabra akcija! Svakog dana, stabilnost kapitala u „Corona-Krizi“ počinje da se ruši sve više i više. Stanimo rame uz rame sa potlačenim i esploatisanim. Borimo se za sprovođenje naših pravednih zahteva i ujedinimo se u internacionalizmu u bujici protiv imperijalizma!

Nema prebacivanja tereta „Corona-krize“ na radničku klasu i mase ljudi!

Za zdravstveni sistem u službi naroda!
Dole sa militarizacijom, nadzorom i represijom protiv naroda!
Dole s imperijalizmom!
Dole sa EU! Ne, proširenje EU!
Živeo internacionalizam!
Odbranite i podržite 1. maj – međunarodni dan borbe radničke klase!

April 2020

Potpisnici:
Partija Rada, Ex-Yugoslavia
Communist Party of Romania
Movement 23rd of September,
BulgariaRed Front Collective, Austria

Antimperijalistički poziv na bojkot izbora u EU 2019:

Dole EU! Dole imperijalizam! Živeo internacionalizam!

“Svaka reakcija je ista; ako ne udarite, neće pasti.“

Mao Zedong

Izbori za Evropski parlament, koji se održavaju od 23. do 26. maja, odlična je prilika da se izrazi distanciranje, mržnja i pobuna protiv EU. Vodeće sile u EU na ovim izborima pokušavaju ogromnim naporima da stvore naizgled “demokratski” legitimitet, pokušaj koji je osuđen na neuspjeh, jer svakim danom sve više pokazuju svoj reakcionarni karakter. Činjenica da EU nema ništa zajedničko sa “demokratijom” pokazala je ne samo podrška fašističkog pučista Guaidoa u Venecueli, učešće u ratu u Siriji i Libiji, ili instaliranje otvorenih fašističkih marioneta u Ukrajini, dok je čvrsto usidrena u ideji samopoštovanja EU. Predsednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker je to jasno izrazio rečima: “Nema demokratskih izbora protiv EU ugovora”. Samo je iluzija pomisliti da se EU može “ukinuti” ili “reformisati”, o čemu danas govore samo oportunisti i reformisti. Kao anti-imperijalisti i revolucionari stoga želimo da čvrsto stanemo na stranu potlačenih naroda, eksploatisanih radnika i masa i pozovamo na sve veće aktivnosti protiv farse izbora EU na osnovama međunarodne solidarnosti: Dole EU! Dole sa imperijalizmom! Živeo internacionalizam!

“Imperijalizam ne želi slobodu, već dominaciju!”, Važna je lekcija iz istorije klasne borbe, a EU je najbolji primer toga. Širenje takozvanog “evropskog jedinstva” oduvek je bilo sredstvo za povećanje eksploatacije i ugnjetavanja, kao posledica krize imperijalizma. Početkom 20. veka nastao je takozvani panevropski pokret koji je težio porobljavanju naroda južne i istočne Evrope pod imperijalističkim vođstvom pod maskom “evropskog jedinstva”. Deceniju kasnije, “evropsko jedinstvo” postalo je bojni poklič nemačkih fašista, koji je, vođen iluzijom Evrope pod nemačkim vodstvom, izveo okrutnu vojnu kampanju istrebljenja. Nakon pobede antifašističkih snaga pod vodstvom Sovjetskog Saveza u Drugom svjetskom ratu, EU je stvorena kao poluga monopolskog kapitala, kako bi sačuvala evropske imperijaliste od njihovog uništenja. Još jednom, danas je to poziv na “evropsko jedinstvo” imperijalista da sebi osiguraju mesto u borbi za svetsku dominaciju, na leđima potlačenih naroda, radnika i masa. Ono što su krstili kao “evropsko jedinstvo”, u stvari je izraz oštre podele između potlačenih i ugnjetavača, eksploatiranih i eksploatatora. Pre svega, “evropsko jedinstvo” je danas cilj liberalnih snaga krupnog kapitala, jer to znači Evropu pod nemačko-francuskim rukovodstvom. Međutim, i agresivni, otvoreni fašistički predstavnici kapitala žele EU, samo sa manje kompromisa i još više agresivnosti. “Izbor” je između dva reakcionarna dela kapitala, kako u službi kapitala, tako i u službi imperijalizma.

EU je privremeni savez imperijalista, koji žive kao paraziti na račun potlačenih naroda i država, kao i eksploatacija radničke klase. U Evropi se najviše ugnjetava Balkan i Istočna Evropa. Kao anti-imperijalisti stoga moramo posebno da se suprotstavimo reakcionarnim planovima takozvanog “proširenja EU na istok”, koji ima za cilj potpunu kontrolu nad nekoliko zemalja jugoistočne Evrope u sporu protiv njihovog ruskih protivnika i dovodi do daljeg intenziviranja represije u ovim zemljama. Činjenica da se ovaj plan još nije mogao sprovesti i da se mora odložiti, pokazuje s jedne strane da EU nije “svemoguća”, već u dubokoj krizi. S druge strane, to pokazuje da mase sve manje veruju u laž “pozitivnog razvoja kroz EU”. Nikada ne smemo zaboraviti da EU, suprotno svojoj propagandi “svetih spoljnih granica”, nikada ih nije postavila za sebe. U Africi, pljačkaška kampanja evropskih imperijalista ostavila je dubok trag krvi i mora biti jasno svim anti-imperijalistima u Evropi da borba protiv EU zahteva čvrsto zbivanje redova sa borbenim masama afričkog kontinenta.

Ne samo pljačka resursa, kao što je krčenje poslednjih prašuma Evrope u Rumuniji, ili uništavanje reka u Bosni ili Makedoniji od strane imperijalističkih hidroelektrana, što je sve znak parazitizma, ali i migracije miliona radne snage prema imperijalističkim zemljama, dok se u isto vreme milioni radne snage uništavaju stalnom nezaposlenošću. Iseljavanje više od 45% bosanskog stanovništva je verovatno najbolji primer činjenice da prisilna migracija unutar EU nije znak “slobode kretanja”, već znak ugnjetavanja, rasizma i razaranja. Predstaviti politiku štednje i krvarenja na smrt celih zemalja kao “uspeh” “slobode kretanja”, ili čak “turizma”, nije ništa drugo nego odvratni cinizam. Stoga ne čudi što je odbacivanje EU u ugnjetavanim zemljama u porastu ili je danas posebno izraženo, kao što pokazuju nedavni izbori sa učešćem od samo 13% u Slovačkoj. Istovremeno, masovne migracije generisane imperijalistima se koriste kao instrument pritiska na nadnica u imperijalističkim zemljama, kao i izgovor za razbijanje teško stečenih sindikalnih i političkih prava, što je u skladu sa najreakcionarnim rasizmom i šovinizmom. Već dugo vremena iluzija o “beloj Evropi” nije samo poseban stav otvoreno fašističkih snaga, već je danas zajednička osnova većine buržoaskih stranaka. Pozicionirati se u korist EU, bez obzira da li je to liberalno ili ne, znači suprotstaviti se internacionalističkom stavu o pravu na samoopredeljenje naroda i zemalja, kao i na emancipaciju radničke klase i potlačenih. Postavljanje “desne” i “leve” izborne alternative EU ispunjava jedinu svrhu nametnutog povećanja izlaznosti na izborima i paralizaciju borbe protiv EU. Stoga se moramo suprotstaviti i svima onima koji, pod izgovorom “socijalizma” i “internacionalizma” vode kampanju za izbore u EU i tako služe samo imperijalistima, podstičući iluziju da se EU može uništiti bez borbe. Razvoj u Grčkoj, kao i takozvani “Bregzit”, trebalo bi da nam služe kao primer, da opravdano odbijanje masa prema EU ne može postati sila u klasnoj borbi kroz novu “izbornu alternativu”, već samo ako čvrsto verujemo u sopstvenu snagu sa jasnom perspektivom da EU mora da bude razbijena. Zar nismo videli da je navodna “leva” Siriza nastavila da prodaje Grčku imperijalistima, pokrivajući je kao “EU-kritiku”. Stoga pozivamo da se aktivni bojkot izbora iskoristi kao poluga za uspostavljanje jake veze sa potlačenim i eksploatisanim i da se svuda razvija borba protiv EU.

Sadašnja politička kriza EU, koja raste na osnovu opšte krize imperijalizma, podstiče imperijaliste da pojačaju svoju represiju, ponovno naoružavanje i militarizaciju. To uključuje instaliranje i podršku fašističkih vlada, kao što je u Turskoj ili Ukrajini, kao i uspostavljanje “zajedničke” vojske EU ili EU-PSC (stalna strukturirana saradnja), koja predviđa dodatnih 88 milijardi za naoružanje do 2027. godine. Vojska EU stoga treba da bude uspostavljena kao partner za koordinaciju NATO-a, i da zauzme svoje trenutno očekivano vojno mesto zajedno sa svetskim žandarama SAD-om. Očigledno je da se vodeći imperijalisti u EU pripremaju za nove vojne intervencije, protiv pobune u “unutrašnjosti” i žudnju za novim imperijalističkim svetskim ratom! Ova histerija jasno dokazuje svoju duboku krizu, dokazujući njen strah od današnjih i dolazećih pobuna i borbi potlačenih i eksploatisanih. Zato su naši slogani “Protiv EU vojske! Borite se protiv naoružavanja EU!” i “Za pravo na samoopredeljenje naroda i država!”!

Destruktivnost i agresivnost imperijalista ojačala je odbacivanje EU kakva jeste. Veliki masovni pokreti i sve češće pojavljivanje militantnih borbi na ulicama mogu se sve manje kontrolisati i često traju mesecima. Istovremeno, takođe postaje očigledno da spontani masovni pokreti ne dostižu „spontano“ viši nivo, ne razvijaju se „spontano“, već zahtevaju svest i rukovodstvo da ih vodi. Lenjin, koji je pre više od 100 godina pojasnio reakcionarni karakter “ujedinjene Evrope” pod imperijalističkim vođstvom, osmislio je važno učenje, da se samo uz “organizaciju revolucionara” možemo osloboditi kontradiktornosti! Potpuno svesni da EU ne može biti istisnuta ni iz jedne zemlje, niti će odjednom sama “pasti”, pozivamo, u duhu međunarodne solidarnosti, sve anti-imperijaliste, sve revolucionare koji se protive imperijalističkoj EU Alijansi: Borimo se protiv EU! Ujedinimo se u anti-imperijalizmu!

Dole EU! Za aktivni bojkot izbora! Dole sa imperijalizmom! Živeo internacionalizam!

Potpisi:

• Partija Rada
• Communist Party of Romania
• Red Front Collective (Austria)
• Partizan (Europe)
• AGEB (Federation of Working Migrants in Europe)

20. septembar 2018

U sledećem tekstu iznosimo sadržaj zajedničke deklaracije revolucionanrih snaga iz Ex-Jugoslavije, Austrije i Turske/Kurdistana protiv EU samita u Austriji, koji je danas izazvao velike proteste u austrijskom gradu Salzburgu. U linkovima na kraju možete pronaći deklaraciju na turskom, nemačkom i engleskom jeziku.

Deklaracija povodom demonstracija protiv EU samita, 20. septembra u Salzbugru (Austrija):

Protiv saveza EU! Zauzmimo poziciju proleteskog internacionalizma!

“Svaka reakcija je ista; ako ne udarite,
neće pasti!”

Mao Zedong

Sa takozvanim “Samitom bezbednosti” EU, “vrhunac” predsedništva Austrijskog saveta 19. i 20. septembra u gradu Salcburgu, vodeće imperijalističke snage Evrope pokušavaju da izvedu dekadentno prikazivanje svojih snaga: simbola militarizacije i naoružanja, simbola intenzivirane represije i “kontrole spoljne granice”, simbola “demokratski” maskiranog masovnog ubice, simbola njihove imperijalističke moći. Od početka predsedništva Saveta u Austriji hiljade ljudi su se suprotstavile reakcionarnoj politici EU i time su stali u redove miliona koji se bore protiv EU, u Evropi i van nje. Sa velikim entuzijazmom pozdravljamo sve borbe i pobune koje se razvijaju protiv imperijalističke EU i pozivamo sve demokratske, anti-imperijalističke i revolucionarne snage da se ovih dana koriste dešavanja u Salcburgu i da odlučno šire proteste u Austriji, da oni budu simbol otpora, pobuna i proleterskog internacionalizma u glavama i srcima potlačenih i eksploatisanih.

EU je na očigled radnika i širokih masama pokazala svoj pravi karakter. Produbljena kriza imperijalizma, koja se prodeže od 2008. godine, pokazuje sve više kontradikcija u EU. Žudeći za sve većim profitom sprovode se sve jači napadi na radničku klasu, smanjuju se osnovna sindikalna i demokratska prava, Pripremaju se vojne intervencije i novi imperijalistički ratovi. Više nego ikad postaje očigledno za sve one koji su spremni to da vide, da EU nije “konfederacija jednakih”, već privremeni aranžman u imperijalističkoj pljačci, radi bolje i temeljite eksploatacije u kolonijama i potlačenim zemljama. U poslednjoj deceniji grčki narod je bolni svedoka za pokazivanje da imperijalizam ne vodi ka stvarnom razvoju, ne postavlja “zavisni kapitalizam” u (polu) kolonijama, već birokratski kapitalizam koji raste iz imperijalističke dominacije i pokazuje da nacionalno oslobođenje još nije u potpunosti ostvareno i dademokratski zadaci revolucije u njenoj suštini nisu završeni. Ovi zadaci se danas mogu ispuniti samo pod vodstvom revolucionarnog proletarijata sa komunističkom partijom na vrhu, na putu nove demokratske i socijalističke revolucije.

U njihovoj trci za većim profitom imperijalisti ne samo da eksploatišu radnu snagu u svojim kolonijama, već i usmeravaju svoje napade kako bi prisilili masovne migracije u same imperijalističke centre, što znači intenziviranje eksploatacije i ugnjetavanja migranskih radnika. Kao gladan vampir imperijalizam iscrpljuje telo kolonija, isisava radnu snagu tih zemalja.

Međutim, nimalo nije od pomoći uoliko progresivne snage zatraže “zatvaranje granica”, već je potrebna borba za ekonomska i demokratska prava ugnjetenih ljudi i naroda, koja se mora sprovoditi pod parolom protiv imperijalizam i njihovih lakeja. Važan deo ovog lova imperijalista za nova inostrana tržišta i sfere uticaja za monopolski kapital, za rezervu radne snage i prirodnih resursa, jeste “Istočno-proširenje” EU, koja je trenutno važna za imperijaliste u EU da prežive (uglavnom za Nemačku, Austriju i Italiju) i da duže vreme održavaju relativnu stabilnost.

Posebno su potlačene zemlje u Evropi, uglavnom u istočnoj Evropi i na Balkanu, one u kojima je prekid relativne stabilnosti kapitala postaje sve veći i veći, gde imperijalistička vlast počinje da se raspada. Talasi štrajkova i masovnih pobuna radnika u Bosni koji su doveli do mnogih akcija solidarnosti u različitim zemljama Balkana, masovne demonstracije protiv vlada koje su trajale mesecima kao u Rumuniji, Grčkoj, Srbiji i Mađarskoj, kao i borbe koje zahtijevaju pravo na nacionalno samoopredeljenje, u pojedinačnim slučajevima pravo otcepljenje i pobuna i sa oružanom borbom, važni su indikatori. Takođe u imperijalističkim zemljama, iako je neravnomerno razvijen, radnički pokret postaje značajan, a pre svega pobune mladih u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Švedskoj, čije akcije kao talas obaraju lupetanja o “nepostojećoj klasnoj borbi”.

Zbog toga neumorna i odlučna borba protiv oportunizma i liberalizma mora zauzeti važno mesto, jer su to “rđe koji krune jedinstvo” i stavlja umesto ideološke borbe neprincipijelno jedinstvo, što u zaključku znači jedinstvo sa jednim ili drugim imperijalistima i vodi u situaciju pogrešnih zaključaka kao što je procena da je EU “monolitni blok” ili “jednog EU-imperijalizma” ili još je lošijeg zaključka da je EU “na lancu” SAD-a. Sve ove varijacije oportunizma u stvarnosti pokušavaju uticati na pravac anti-imperijalističkog i klasni pokreta, kako bi spasili EU imperijaliste iz vatrenog polja i time zavladali proleterskom revolucijom. Posebno odlična direktiva velikog lidera Oktobarske revolucije, Lenjina, trebalo bi da posluži progresivnim silama u ovom trenutku: “Borba protiv imperijalizma je prazna i pogrešna fraza, ako ona nije nerazdrešivo vezana za borbu protiv oportunizma”. Zahtev za “razbijanje EU” se prilično često ponavlja kao “prazna i pogrešna fraza”, ako se ona koristi bez jake međunarodne osnove, jer bi bilo čisto šovinistično reći da bi EU mogla biti “razbijena” samostalno iz jedne zemlje. Ovakve oportunističke fraze mogu odložiti borbu protiv EU u daleku budućnost i služiti samo reakciji, koja za to dobija više vremena da širi svoj štetni uticaj na proletarijat i mase, njene otrovove šovinizma, imperijalističkog nacionalizma i rasizma. Da bi se borili protiv tog uticaja, revolucionarne snage moraju zauzeti odlučniju klasnu poziciju, poziciju proleterskog internacionalizma i pozvali ostale da odgovorno ispune sve neophodnosti međunarodne konsolidacije!

Uslovi u kojima je nastala EU, ono zbog čega je EU postal privremena potreba evropskim imperijalistima, leži u samom imperijalizmu! Za potlačene i eksploatisane, koji ne žele da sanjaju obećane snove, ne postoji mogućnost za “drugu EU”, jer svaka “druga EU” znači za vladajući sistem samo drugi oblik eksploatacije i ugnjetavanja, šovinističke, rasističke, ratoborne hegemonije.

Imperijalizam je papirni tigar a i više od toga je to EU. Ali ova “priroda” imperijalizma ne vodi “automatski” na njegov raspad. “Svaka reakcija je ista; ako ne udarite, neće pasti!” je jednostavna istina marksizma, koja razume klasnu borbu kao pokretačku snagu istorije. Borba miliona širom sveta, borba radničke klase i masa u Evropi, već danas izražava veliku snagu i želju za poraz imperijalizma. Posebno narodni ratovi koji se vode danas u Indiji, Peruu, Turskoj i na Filipinima su sjajni primeri za revolucionare i način na koji su oni vode. EU neće pasti sama od sebe, niti će biti “srušena” iz jedne ili druge zemlje – imperijalistički EU savez može samo politički biti izbrisana u interesu proletera, masa i potlačenih ljudi i naroda na način proleterske revolucije, kroz socijalističke i revolucije nove demokratske, na čelu sa komunističkim partijama koje se snažno baziraju na univerzalnim učenjima velikih klasika Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina i Mao Zedonga!

Protiv EU saveza! Zauzmimo poziciju proleteskog internacionalizma!
Mobilizirajte protiv EU istočnog proširenja – ojačajmo međunarodno jedinstvo proletarijata!
Živela besmrtna učenja velikih lidera međunarodnog proletarijata Marka, Engelsa, Lenjina, Staljina i Mao Zedonga!
Živela Proleterska svetska revolucija!

Potpisnici:
Partizan (Austrija)
Partija Rada (bivša Jugoslavija)
Rot Front Kollektiv (Austrija)

http://www.avrupahaber4.org/aciklama-ab-ittifakina-karsi-mucadele-edelim-proleterenternasyonalist-durusu-kusanalim.html

http://www.demvolkedienen.org/index.php/de/t-theorie/t-dokumente/2645-gemeinsameerklaerung-gegen-den-eu-gipfel-in-oesterreich

https://www.newepoch.media/single-post/2018/09/20/Joint-Declaration-against-EU-Summit-inAustria

20. jaunara 2018. godine fašistički režim Erdogana otvorio je novi front protiv Afrina i brojnih drugih gradova u regionu Rožave u severnoj Siriji. Ovaj potez bitno je povećao rizik od produžetka ratnih sukoba u ovom području.

Završna rezolucija 3. ICOR Svetske konferencije potvrdila je:

“Podržavamo kurdski oslobodilački pokret protiv pokušaja imperijalizma da utiče na tok revolucije u Rožavi; nastavićemo da održavamo Pakt solidarnosti između ICOR-a i kurdskog oslobodilačkog pokreta.”

SDF (Sirijske demokratske snage, u kojoj kurdske snage imaju vodeću ulogu) nanele su teške udarce reakcionarno-fundamentalističkoj i fašističkoj IS (“Islamskoj državi”). Sada se razvijaju među-imperijalističke kontradikcije oko podele sfera uticaja. SAD, EU, Izrael, Rusija, kao i Turska, Iran i Saudijska Arabija žestoko se bore za dominaciju na Bliskom Istoku.

Cilj Turske je da uspostavi koridor od 30 kilometara kroz područje Rožave, čime bi praktično uspostavila kontrolu nad svim većim gradovima u toj regiji. Američki imperijalisti su unapred dali obaveštenje da “nisu prisutni u Afrinu”. NATO savez čvrsto stoji iza akcija Turske. Ali napad je omogućila i Rusija, kao sila zaštitnica Asadovog režima, povlačenjem vojnih snaga 17 kilometara od granice sa Turskom. Ovaj napad, pokušaj da se zauzme Afrin i masakrira civilno stanovništvo nazvana je “Operacija Maslinova grančica” od strane fašističke turske države. U tom cilju sarađuju sa grupama FSA (“Slobodna sirijska vojska”), koju uglavnom naoružava Turska i Zapadni saveznici.

Ovaj napad ujedno je i napad na svetsku radničku klasu i sve potlačene! U čitavom svetu Rožava je simbol uspešne borbe protiv ISIS-a, borbe za demokratiju i slobodu, prava žena, zaštitu životne sredine, poštovanje svih etničkih grupa i religija. Arapsko i turkmensko stanovništvo podržavaju i pomažu borbu protiv turske invazije. Kurdska nacija – kao i mnogo puta do sada – suočena je sa imperijalistima koji se predstavljaju kao njihovi “prijatelji”. Granice tog “prijateljstva” uvek će određivati njihovi interesi. Pravi saveznici i saradnja u borbi za slobodu, demokratiju i socijalizam su obični ljudi, međunarodni radnički pokret i narodi sveta.

Na svojoj 3. svetskoj konferenciji, ICOR se okrenuo pripremama za neočekivane ustanke i podizanje nivoa borbenosti. Predviđeno je jačanje kurdske borbe, ali i novi napori u borbi za slobodu i demokratiju u regiji, u masovnim protestima u Iranu, nacionalnom ustanku u Tunisu i borbi u Palestini.

Pakt solidarnosti iz 2014. godine sa kurdskim oslobodilačkim pokretom sve više dobija na svojoj snazi i uticaju. ICOR-ov princip je: nijedna borba za oslobođenje ne treba ostati sama i izolovana! Međunarodna saradnja i koordinacija borbi za mir, slobodu, socijalizam kao i pripreme za međunarodne socijalističke revolucije su svakodnevni zadaci. Svaka progresivna borba mora postati deo svetske anti-imperijalističke borbe i izgradnje jedinstvenog fronta. ICOR je doneo odluku o procesu izgradnje svesti među radničkom klasom i širokim narodnim masama o karakteru imperijalizma i njegovom novijem razvoju.

Zato: Organizujte i podržite proteste i akcije solidarnosti širom sveta!
Dalje ruke od Afrina! Turska van Rožave! Svi imperijalisti van Sirije!
Zaustavite isporuku oružja i vojnu podršku Turskoj!
Zaustavite politički progon demokratskih i revolucionarnih kurdskih i turskih aktivista
po upustvima Erdoganove diktature!
Da živi proleterski internacionalizam!
Za mir, slobodu i socijalizam! Napred uz ICOR!
Radnici svih zemalja, ujedinite se! Radnici svih zemalja i potlačeni narodi, ujedinite se!

http://www.icor.info/2018-1/stop-the-fascist-war-of-aggression-on-rojava-northernsyria-afrin-will-live

RCP Revolutionary Communist Party of Egypt
MMLPL Moroccan Marxist-Leninist Proletarian Line
PPDS Parti Patriotique Démocratique Socialiste (Patriotic Democratic Socialist Party), Tunisia
MLOA Marxist-Leninist Organization of Afghanistan
CPB Communist Party of Bangladesh
CPI (ML) Red Star Communist Party of India (Marxist-Leninist) Red Star
NDMLP New-Democratic Marxist-Leninist Party, Sri Lanka
MLPD Marxistisch-Leninistische Partei Deutschlands (Marxist-Leninist Party of Germany)
KOL Kommunistische Organisation Luxemburg (Communist Organization of Luxemburg)
RM Rode Morgen (Red Dawn), Netherlands
BP (NK-T) Bolşevik Parti (Kuzey Kürdistan-Türkiye) (Bolshevik Party (North Kurdistan-Turkey))
MLP Marksistsko-Leninskaja Platforma (Marxist-Leninist Platform), Russia
MLGS Marxistisch-Leninistische Gruppe Schweiz (Marxist-Leninist Group of Switzerland)
TIKB Türkiye İhtilalci Komünistler Birliği (Union of Revolutionary Communists of Turkey)
MLKP Marksist Leninist Komünist Parti Türkiye / Kürdistan (Marxist Leninist Communist Party
Turkey / Kurdistan)
KSRD Koordinazionnyj Sowjet Rabotschewo Dvizhenija (Coordination Council of the Workers Class Movement), Ukraine
PR Partija Rada (Party of Labor), Yugoslavia (ex)
PR-ByH Partija Rada – ByH (Party of Labor – Bosnia and Herzegovina), Bosnia and Herzegovina
PCC-M Partido Comunista de Colombia – Maoista (Communist Party of Colombia – Maoist)
PC (ML) Partido Comunista (Marxista Leninista) (Communist Party (Marxist-Leninist)), Dominican
Republic
NPCH (ML) Nouveau Parti Communiste Haϊtien (Marxiste-Léniniste) (New Communist Party of Haiti (Marxist-Leninist))
PCP (independiente) Partido Comunista Paraguayo (independiente) (Paraguayan Communist Party (independent))
PML del Perú Partido Marxista Leninista del Perú (Marxist-Leninist Party of Peru)
PPP Partido Proletario del Perú (Proletarian Party of Peru)
PS-GdT Plataforma Socialista – Golpe de Timón (Socialist Platform – Change of Course), Venezuela
CPSA (ML) Communist Party of South Africa (Marxist-Leninist) (Parti communiste d’Afrique du
Sud (marxistes-léninistes))
Krasnyj Klin Gruppa Kommunistov-Revoljucionerov „Krasnyj Klin“ (Group of Communist Revolutionaries “Krasnyj Klin” [Red Wedge]), Belarus

januara 2018. godine fašistički režim u Turskoj započeo je svoj dugo planirani napad na kurdski region Afrin u Severu Sirije/Rožavi. Od tada revolucija u Rožavi je pod stalnom vatrom artiljerije, vojnih aviona, tenkova, hiljada turskih vojnika i islamističkih plaćenika.

Ovaj napad se oslanja na sporazume između Turske, Rusije i režima u Siriji. Njihov zajednički cilj je ugušiti kurdsku autonomiju i ugušiti tekovine revolucije u krvi.

Od početka bilo je jasno da će revolucija u Rožavi postati trn u oku svetskog imperijalizma. Iz tog razloga, sukobi između imperijalista neće oslabiti našu solidarnost sa kurdskim slobodarskim pokretom. Napad na Afrin još jednom dokazuje da kurdski pokret nema pouzdanih saveznika osim revolucionara i potlačenih naroda u regionu i širom sveta.

Kao i pre tri godine tokom odbrane Kobanija, ni sada nećemo napustiti Afrin. Moramo stati rame uz rame sa ljudima koji se bore za slobodu u Rožavi i odgovoriti na ovaj napad i masakr kurdskog stanovništva.

Živeo proleterski internacionalizam! Biji Berxwedana Rojava!

Komunistička Izgradnja (Kommunistischer Aufbau)
Marksističko-Lenjinistička Komunistička Partija – Turska/Kurdistan (Marksist Leninist Komünist Parti Türkiye/Kürdistan)
Marksističko-Lenjinistička Partija (Komunistička izgradnja) (Partido Marxista-Leninista (Reconstrucción Comunista) )
Patriotska Demokratska Socijalistička Partija Tunisa (Parti Patriotique Démocratique Socialiste, PPDS Tunisia)
Partija Rada

Trupe NATO pakta, zajedno sa svojim politickim stabovima nalaze se na teritoriji Jugoslavije, rasporedjene u BiH, Hrvatskoj i Makedoniji.

NATO pakt su stvorili americki imperijalisti u saradnji sa imperijalistima Zapadne Evrope 1947. godine. Zabrinuti zbog velikih pobeda Sovjetskog Saveza, stvaranja socijalistickog tabora, pobeda Crvene armije u Kini i sve mocnijeg antikolonijalnog i antiimperijalistickog pokreta u zemljama Treceg sveta, stvorili su NATO pakt kao agresivni vojni blok protiv Sovjetskog Saveza, Kine i oslobodilackih pokreta u kolonijama. Od samog pocetka svog stvaranja on se formirao kao udarna vojna pesnica koja je trebalo da vojnicki pobedi Sovjetski Saveza i druge socijalisticke zemlje i da u njima restaurira kapitalizam. Poznate su direktne intervencije NATO­a u Vijetnamu, Latinskoj Americi i Africi.

Krajem osamdesetih godina raspao se Sovjetski Savez i raspusten je Varsavski pakt, a zemlje u sastavu Sovjetskog Saveza, kao i zemlje Istocne Evrope likvidirale su socijalizam i posle putem restauracije kapitalizma.

Kada je nestao glavni protivnik NATO pakta – Varsavski pakt, izgledalo je da bi bilo normalno da se raspusti i NATO pakt. Umesto toga, NATO pakt je jos vise pojacan, preoruzan novim, najsavrsenijim vrstama oruzja i povecani su vojni budzeti clanica NATO pakta. Upotrebljavajuci ekonomski, diplomatski, politicki i vojni pritisak cini sve da se prosiri, ne samo na sve zemlje Istocne Evrope, nego i na sve drzave bivseg Sovjetskog Saveza i tako dopre do granica Rusije. Cilj im je da na taj nacin Rusiju potpuno izoluju, stave je na kolena i od nje i zemalja bivseg Sovjetskog Saveza stvore neku vrstu polukolonija, da nesmetano koriste njihova ogromna prirodna bogatstva, da steknu obilje jeftine radne snage i prostrano trziste. Ocigledno je da je NATO pakt ostao i dalje agresivna vojna sila imperijalizma i da cini sve kako bi, ne samo ekonomskim i finansijskim sredstvima, vec i vojnom silom NATO­a osigurao vladavinu imperijalizma u citavom svetu.

NATO pakt je reakcionarna vojna sila americkog imperijalizma, najopasniji neprijatelj socijalizma i naroda zemalja Treceg sveta.

Zasto su dosle trupe NATO pakta u Jugoslaviju?

SAD i NATO pakt su posle propasti Sovjetskog Saveza ostale jedina supersila, jedina globalna sila u svetu. Jedan od strateskih ciljeva SAD i NATO pakta je da ne dozvole da dogadjaji u svetu izmaknu njihovoj kontroli i da pocnu da se razvijaju mimo njihovog uticaja ili protiv njih. Oni su nekoliko godina mirno posmatrali rat u Sloveniji, Hrvatskoj, a pogotovo u BiH i nisu smatrali za potrebu da intervenisu. Medjutim, oni su zakljucili da bi nastavak rata u BiH neminovno vodio njegovom prosirenju na Kosovo, Makedoniju i citav Balkan i da bi u njega usle Turska i Grcka,dve vazne clanice NATO­a jedna protiv druge. NATO pakt je tada resio da posalje trupe i da zaustavi rat u BiH. Prisilili su Milosevica i Tudjmana da potpisu Dejtonski sporazum.

Jedan drugi elemenat je ozbiljno uticao da pozure sa primenom Dejtonskog sporazuma, kao i namera da rese pitanje Kosova i omoguce duzi i stabilniji mir na Balkanu. Zurba SAD i NATO je izazvana mogucnoscu da uskoro “eksplodira” Turska, a sa njom citav Bliski Istok, pa da se, eventualno, nadju u ratu sa citavim muslimanskim svetom koji sada broji oko milijardu i sto miliona ljudi.

Kakav je stav Partije rada u vezi sa prisustvom NATO­a na teritoriji Jugoslavije?

Partija rada smatra da ovo treba razmatrati bez emocija i oceniti da li u sadasnjoj situaciji prisustvo NATO­a koristi ili steti narodima Jugoslavije. Tim pre sto je bilo slucajeva u istoriji kada su se interesi imperijalista, ukoliko se radilo o zajednickom neprijatelju, mogli podudarati sa interesima naroda. To se desilo u drugom svetskom ratu kada je Sovjetski Savez zakljucio pakt sa dve najvece imperijalisticke sile tog vremena – SAD i Engleskom radi borbe protiv zajednickog neprijatelja ­Hitlerove Nemacke.

U Jugoslaviji je, na zalost, nacionalizam zahvatio siroke mase. Velikosrpski i velikohrvatski sovinisti su, u stvari, svojom politikom rata i ugrozavanjem globalnih interesa SAD i NATO­a prizvali dolazak NATO u Jugoslaviju. Cinjenica je da se u Jugoslaviji, bas zbog te siroko rasprostranjene nacionalisticke svesti, nisu mogle organizovati snage koje bi se suprotstavile pogubnoj, sovinistickoj politici Milosevica i Tudjmana. Cinjenica je da nisu stigle trupe NATO­a i silom svog oruzja zaustavile rat, verovatno bi u toku ove dve godine bilo jos stotine hiljada mrtvih, novih razaranja i novih zlocina.

Sam cin zaustavljanja rata bio je pozitivan. Nastojanje da se primeni Dejtonski sporazum, osigura jedinstvena BiH, vrate sve izbeglice u svoje domove i da se kazne ratni zlocinci, PR smatra interesom naroda Jugoslavije. Primena Dejtonskog sporazuma i resavanje pitanja Kosova zadace odsudni udarac velikosrpskoj osvajackoj ratnoj politici, a i nacionalizmu u Jugoslaviji, koji je bio glavna podloga te politike. Zato PR u ovoj i ovakvoj situaciji za sada nije protiv prisustva NATO­a, jer je u ovom momentu to u interesu naroda Jugoslavije.

Ali, ako i posle uspostavljanja mira u BiH i resavanja ovih osnovnih problema, trupe NATO­a budu ostale u Jugoslaviji, Partija rada ce ih smatrati za okupatore, sto ce oni stvarno i biti. Tada ce PR kao istinski patriotska partija organizovati politicku i drugu borbu protiv prisustva NATO­a, sve do oruzane borbe za oslobodjenje zemlje od okupatora.

“Od svih osećanja koja postoje u čoveku, najjače, najžilavije i najdublje je nacionalno osećanje”. Ove Lenjinove misli najbolje pokazuju kakav ogroman značaj ima nacionalno osećanje u životu svih ljudi. Zato su revolucionari poklanjali veliku pažnju nacionalnom pitanju.

Lenjin i Staljin su razmatrali nacionalno pitanje kao revolucionarno pitanje i kao sastavni deo socijalističke revolucije. Ono se pravilno i potpuno rešava samo u socijalizmu po principu da svaki narod ima pravo na samoopredeljenje do otcepljenja i stvaranja samostalne države. Pri tome ne treba mešati pravo sa obavezama. Revolucionari ugnjetačke nacije treba da budu bezuslovno za otcepljenje ugnjetene nacije, a revolucionari ugnjetenih nacija za zbližavanje i ujedinjavanje.

Jugoslavija je mnogonacionalna zemlja. Sticajem istorijskih okolnosti, narodi Jugoslavije su se tako izmešali da danas nema nijedne njene republike koja je nacionalno homogena. Sve su one po sastavu stanovništva mnogonacionalne.

Prvu Jugoslaviju potresalo je iz temelja nacionalno pitanje usled velikosrpskog nacionalnog ugnjetavanja, a drugu – zbog pokušaja da se ponovo uspostavi velikosrpska hegemonija. Dva puta u toku pedeset godina došlo je do bratoubilačkih ratova širokih razmera, koji su doveli u pitanje biološki opstanak naroda koji su u njima učestvovali.

Zbog ogromne važnosti nacionalnog pitanja, jugoslovenski revolucionari su mu posvećivali posebnu pažnju. Posle nekih lutanja u početku, jugoslovenski revolucionari su prihvatili lenjinske principe i dosledno ih provodili u mnogonacionalnoj Jugoslaviji. Polazeći od internacionalističkog principa bratstva naroda, u Drugom svetskom ratu nacionalno pitanje je rešavano kao sastavni deo socijalističke revolucije. Pobedom socijalizma u Jugoslaviji nacionalno pitanje je bilo rešeno na bazi potpune ravnopravnosti naroda. Međutim, titoističkom nacionalističko-buržoaskom kontrarevolucijom, likvidacijom socijalizma i njegovom zamenom državnim kapitalizmom, sa vladavinom partijsko-birokratskih buržoazija, nacionalno pitanje je uskoro izbilo u svoj svojoj oštrini. Povampirenje velikodržavnog šovinizma i međusobna borba nacionalnih buržoazija oko teritorija dovela je do bratoubilačkog rata i raspada Jugoslavije. Taj proces nije završen. Nacionalno pitanje na teritoriji bivše Jugoslavije jos nije rešeno. Ono će biti rešeno kada srpski ihrvatski velikodržavni šovinizam pretrpi potpuni poraz i svi narodi bivše Jugoslavije budu u mogućnosti da ostvare svoj nacionalni suverenitet.

Pojavio se još jedan važan novi faktor intervencijom SAD i zapadnih sila vojnim trupama NATO pakta. On je postao rešavajući faktor, ne samo po pitanju BiH i primene Dejtonskog sporazuma, nego i po pitanju Kosova i Crne Gore.

U pristupu nacionalnom pitanju Partija rada je polazila od internacionalističkih principa. Ako se osvrnemo unazad, možemo sa ponosom konstatovati da je PR dosledno ispoštovala te principe. Praksa je nepobitno potvrdila da su njene analize i predviđanja bila pravilna, da je njenu principijelnu patriotsku i internacionalističku poziciju život u potpunosti potvrdio. PR je od samog početka bila beskompromisno protiv zločinačkog osvajačkog rata velikosrpskih nacionalista u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH. Partija rada je bila dosledno na strani slovenačkog, hrvatskog, bošnjačko-muslimanskog naroda u njihovom pravednom odbrambenom ratu. Dosledno se zalagala za jedinstvenu BiH i bila protiv sramnog sporazuma Miloševića i Tuđmana za podelu BiH i stvaranja Velike Srbije i Velike Hrvatske. PR je najoštrije osuđivala zločinački rat Tuđmanove proustaške vojske protiv Bošnjaka-Muslimana. Partija se zalagala i zalagaće se za slobodan i bezbedan povratak svih Srba u Hrvatsku, za njihovu ravnopravnost, nacionalna i socijalna prava i za bezbedni povratak svih izbeglica u BiH i za njihova građanska i nacionalna prava. Partija rada je uvek bila na strani albanskog naroda na Kosovu i njegovoj pravednoj borbi protiv velikosrpske okupacije i nametnutog im aparthejda, za njegovo pravo da sam odlučuje o svojoj sudbini, svojoj suverenosti i svojoj državi. Partija je podržavala one snage u Crnoj Gori koje su vodile borbu za odbranu suvereniteta i državnosti Crne Gore, protiv aspiracija velikosrpskog nacionalizma. Partija je podržavala borbu za autonomiju Vojvodine, bespoštedno osuđivala teror i zločine nad Bošnjacima-Muslimanima Sandžaka i podržavala njihovo pravo na političku i kulturnu autonomiju.

Međutim, PR nije podržavala, niti će podržavati svaki nacionalni pokret. Ona tretira nacionalno pitanje u celini. Ako jedan deo protivreči celini rešenja nacionalnog pitanja, on se mora odbaciti. Partija ne podržava one nacionalne pokrete koji pomažu bilo kakvim imperijalistima, malim ili velikim, da ostvare svoju osvajačku i porobljivačku politiku. Zato je PR bila i jeste protiv proustaškog nacionalnog pokreta Hrvata u zapadnoj Hercegovini, ne samo zbog njihovog fašističko-mafijaškog karaktera, već pre svega, zato što su oni produžena ruka velikohrvatske politike, za podelu BiH i stvaranje Velike Hrvatske. Isto tako, PR je bila protiv četnickog velikosrpskog pokreta u tzv. Republici Srpskoj, zato što je on eksponent velikosrpskog nacionalizma, što je za podelu BiH i Veliku Srbiju.

Partija rada je takođe protiv onih nacionalnih pokreta čija je politika u suprotnosti sa interesima revolucije i socijalizma.

Osnovni zadatak članova naše Partije iz ugnjetačkih nacija, jeste odlučna borba protiv velikodržavnog šovinizma svoje nacije, a za bezuslovno pravo ugnjetenih naroda na sapoopredeljenje. “Onaj narod koji ugnjetava druge narode, ne može biti slobodan”. Revolucionari koji pripadaju ugnjetenim nacijama treba da se dosledno i uporno bore protiv nacionalne uskogrudosti, a za zbližavanje i ujedinjavanje sa drugim narodima. Osnovni put razvitka koji je trasirala istorija je: prvo, potpuna nezavisnost svakog naroda, pa tek onda ekonomsko, kulturno i političko zbližavanje, stapanje i ujedinjavanje u šire državne celine. ZatoPR podržava borbu svih naroda Jugoslavije za njihovu nezavisnost, a zatim za obnovu Jugoslavije. Suluda šovinisticka ideja “ne možemo živeti zajedno”, kako su dosadasnji događaji vec pokazali, vodila bi totalnom fizičkom uništenju svih naroda Jugoslavije. Dosadašnje iskustvo jasno uči – ili ćemo živeti zajedno ili ćemo se međusobno istrebiti. Svi razlozi koji su postojali za stvaranje prve i druge Jugoslavije postoje i danas, mnogo više nego ranije. Treća Jugoslavija će neminovno biti stvorena, za nju će se boriti i zalagati Partija rada. Ona će biti bolja i od prve i druge Jugoslavije, jer će ovog puta moći biti stvorena samo potpuno slobodno izraženom voljom svih naroda i na osnovu apsolutne ravnopravnosti.

Put ka ostvarenju tog cilja je trasiran. Svaka ideja koja obuhvati mase, bila ona napredna ili nazadna, postaje materijalna sila. Ideja nacionalizma i velikodržavnog šovinizma prodrla je u svest masa u Srbiji i Hrvatskoj. Samo odlučnim, strpljivim i upornim radom na likvidaciji nacionalističke svesti i zameni nacionalističke internacionalističkom svešću bratstva naroda, moguće je ostvariti taj cilj.

Posle obnavljanja Jugoslavije, sledeći cilj PR će biti rad i borba na zbližavanju i ujedinjavanju balkanskih naroda, jer su narodi Balkana međusobno tako izmešani da se nacionalno pitanje na Balkanu, koji je geografska, ekonomska i kulturna celina, može rešiti samo ujedinjavanjem balkanskih naroda u jedinstvenu državnu celinu.