AGITPROP – avgust 2013
Author: admin
Stav PR – Dole sa profašističkim režimom u Turskoj!
PR je solidarna sa borbom narodnih masa protiv profašističkog režima u Turskoj.
Najnoviji dogadjaji su potvrda da se narodnim masama može vladati, ali se ne može zauvijek vladati. Brutalnost koju decenijama spovodi turski režim u gušenju nacionalnih, gradanskih i socijalnih prava morao je dovesti do ove situacije, kada se u borbu protiv režima stvaraju zaceci širokog narodnog fronta. Ovoj pobuni je svakako doprinela i politika aktivnog ukljucivanja turskog režima na strani zapadnih imperijalista u njihovom ratu protiv naroda sveta. Bez obzira na trenutni ishod ovog otpora narodnih masa sigurno je da Turska više u politickom smislu ne može biti ista kao pre i da će sve protivrečnosti turskog društva u narednom peridu dobijati sve zaoštreniju formu…
Ovo je i velika prilika i za turski revolucionarni pokret da iz strateške defanzive prede u takticku ofanzivu, kako bi pripremio mase za odlucnu borbu za rušenje profašističkog režima, samog kapitalizma i izbacivanja Turske iz lanca imperijalističkih saveznika. Ne treba posebno isticati da je ova borba narodnih masa u Turskoj direktni podsticaj masama na Balkanu i ojačaće njihov otpor kapitalizmu i imperijalističkoj zavisnosti…
Žandarmerija – sluga kapitala
Dok je Srbija u glibu, a narod u očaju – gladan, bez volje i snage da pruži otpor kapitalističkom šljamu, dotle se režimska policija šepuri nekakvim vežbama. Kao da se ne zna da je to samo zastrašivanje, kako narod ne bi pomislio da krene na ulice, kao što to čine u skoro svim okolnim zemljama. Kao da se ne zna da je to još jedna vežba u funkciji odbrane interesa krupnog kapitala i stranih kolonizatora.
Nećete nas zastrašiti!
Ne bojimo se vaših pendreka, marica, zatvora!
Džaba vam sva ta sila!
Narodi sveta, Evrope i Balkana se dižu protiv sveta koji vi pokušavate silom spasiti.
Neće proći vaš upakovani fašizam pod plaštom brige za sigurnost građana Srbije.
Postoji i slobodarska Srbija! Dosta je vašeg nacionalističkog, fašističkog i pljačkaškog orgijanja!
Protesti u BiH
07.06. – Protesti u Sarajevu zbog pravnopolitičkog haosa u Bosni i Hercegovini koji je rezultirao, između ostalog, time da bebe, rođene nakon 12. februara 2013. u ovoj zemlji, nemaju jedinstveni matični broj (JMB). Okupljeni građani svojim su vozilima blokirali jedan od ulaza za službena vozila u Parlament, sa zahtjevom da se neće pomjeriti, dok se ne donese odluka. Skup nailazi na jaku podršku gradjana. Održan protest studenata u znas solidarnosti. Manji incidenti sa policijom i pripadnicima obezbedjenja. Protesti podrške u još nekim gradovima BiH. Novi protesti najavljeni.
11.06. – Od prvobithin zahteva skup prerasta u antivladine demonstracije, hiljade pred zgradom parlamenta u Sarajevu. Opšte nezadovoljstvo cjelokupnim stanjem okupilo je više od pet hiljada ljudi. Građani ignorišu pokušaj prekidanja demonstracija.
9. maj, Dan pobede nad fašizmom
Dan pobede nad fašizmom je dan kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Od dana kapitulacije nacističke Nemačke, 9. maj se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta. Samo se u našoj Srbiji, koja je toliko stradala od fašizma, taj dana pominje samo usput, kao da se stidimo što smo bili antifašisti. Ustvari više i ne znamo da li smo bili na strani fašizma ili antifašizma, jer se pišu neke nove istorije – oni koji su pali u borbi protiv fašizma se zaboravljaju, njihovi spomenici uklanjaju i ruše, a oni koji su bili na strani fašizma se aboliraju i čak proglašavaju antifašistima, iako znamo da je to laž.
No neko ce u današnjoj bedi, propadanju naroda i borbi za preživljavanje reći – koga više interesuje obeležavanje nekih datuma iz istorije?
Ima to smisla i te kako ima.
Ima to smisla i te kako ima.Fašizam je pobeden tokom Drugog svetskog rata, ali on nije nestao. Dobio je u nekim drugim istorijskim okolnostima novu formu i ponovo jača širom Evrope. Jača, jer je to odgovor jednog sveta prošlosti koji se žilavo bori da ne ode sa istorijske scene. Javlja se fašizam da bi se odbranili temelji kapitalističkog sveta koji se drmaju pod udarom sopstvene krize. I taj moderni fašizam može ponovo posejati zlo koje će gurnuti svet u još veca stradanja. A vec je krenuo tim putem.
Srbija je danas na raskrsnici. Već je spremna da ne zaostane za fašizacijom Evrope i pokaže da i ona ima svoje fašiste koji ni po čemu ne zaostaju za ostalima. I ta razlika izmedu fašistickih stranaka i grupa i ostalih “narodnih” i “demokratskih” je sve manja. No Srbija je imala i ima svoje antifašiste . Oni dobro znaju da je borba protiv fašizma neodvojiva od borbe protiv kapitalizma.
Antifašisti Srbije jasno poručuju :
Ko se ne bori protiv kapitalizma nek ćuti o fašizmu.
Antifašisti Srbije pozivaju soiromašne i obespravljene da im se pridruže u zajedničkoj borbi.
Primeri palih boraca za slobodu Srbije i Jugoslavije neće nikada uspeti da izbrišu iz sećanja naših naroda, a nama će biti samo podsticaj i ljudska obaveza da se suprotstavimo nadolazećem fašizmu.
NEĆE PROĆI! SMRT FAŠIZMU!
1. maj
Sve je o Prvom maju napisano i sve se zna. Samo su razne interpretacije u raznim istorijskim okolnostima. Nastao kao dan prkosa i čuvanja uspomene na prvu pobunu radnika koji su to platili svojim životima, postao je simbol radničkog otpora i borbe za radnička prava. I svuda su ga u svetu proslavljali i obeležavali oni koji su se borili za bolji svet – svet bez kapitalizma.
No, Prvi maj je praznik koji je stalno gubio svoj prvobitni smisao. Njegovu simboliku su najpre pokušali obesmisliti partijske birokrate koji su ga, udaljavajući od ciljeva revolucije, pretvarile u praznik rada, umesto radničke klase. Potom su mu, umesto borbenog , davali svečarski karakter, da bi na kraju postao praznik malogradana. Svetska internacionala malogradana je odneli pobedu, pretvarajući ga u izlete, krkanluke, turističke ture i sl.
Radnici su uvek imali neku crkavicu kako bi obeležili taj dana, makar i uz te krkanluke. Danas je sve više nekada žuljevitih u umiornih ruku koji nemaju mogućnost da praznik obleže ni uz dernek, rakiju, pivo, pečenje… Njima je to dan kao i svaki drugi.
Oni koji pokušavaju da ožive proslavu Prvog maja u Srbiji sa svojih “borbenim” manifestacijama, za sada, deluju neozbiljno. Drugi, poput režimskih sindikata i plaćeničkih partija su na starom zadatku zatomljavanja socijalnog bunta i sprečavanja pojave i razvoja ozbiljnije klasne borbe.
Postavlja se onda jedino moguće pitanje – treba li proslavljati Prvi maj u Srbiji jer je izgubio svoj prvobitni značaj?
Da, treba, ali samo na način koji on to zaslužuje. Prvi maj nije jedan dan. On je uvek tamo gde je i klasna borba radništva, gde se oseća “radnička duša” i to kroz klasni sukob na ulici, štrajku, demonstracijama i oružanoj borbi sa ciljem rušenja osnova kapitalističkog poretka. Sve ostalo je falš, imitacija imitacije i reformistički brlog u službi vladajuce klase.
Dok je u Srbiji milion nezaposlenih i dvesta hiljada gladne dece, a banda kapitalistička povećava apetite, slaviće se Prvi maj od onih koji neće da ustuknu i koji će jačati otpor kapitalizmu. Od onih koji jasno poručuju:
Nece naša deca živeti u miru i siromaštvu, a vaša u bogatstvu i obesti!
Stav PR – april 2013-2
PR pozdravlja početke protesta i izlaske nezadovoljnih gradjana na ulice u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Srbiji…., kao što pozdravlja i proteste grčkih masa, i uči iz iskustva revolucionarne borbe kurdskih i turskih organizacija.
PR će učestvovati u svim protestima koja imaju za cilj jačanje klasne svijesti obespravljenih masa i poraz nacionalističke, klerofašističke i neoliberalne svijesti na ovim prostorima, bez obzira na idejnu šarolikost, pa i konfuziju kojom obiluju sami protesti.
Istovremeno će PR zastupati onu liniju u pokretu koja će doprinositi da pokretom ne prevladaju ona shvatanja koje zastupaju reformističke struje i čija se „revolucionarnost“ zaustavlja i povlači pred „svetosti privatne svojine“, moci imperijalističke vojne internacionale i „nedodirljivosti osnova kapitalističkog sistema“.
PR neci ići ni putem onih snaga koje borbu protiv kapitalističkog sistema vidi u stihijskim akcijama koje namaju suštinski cilj da se organizovanom borbom dodje do rušenja kapitalističkog sistema, već su izraz individualnog protesta, bunta, „načina življenja“, a u pojedinim slučajevima i izraz manipulacije nezadovoljstvom masa.
Jačanjem klasne svijesti obesprvaljenih masa stvaraju se uslovi da se te iste mase pripreme za više oblike klasne borbe s ciljem rušenja kapitalističkog sistema. Dužnost PR i svih revolucionarnih grupa je da svojim primjerom, odnosno konkretnom borbom u neposrednoj praksi, a ne samo na riječima, doprinose jačanju klasne svijesti obepravljenih masa.
Stav PR – april 2013
Imperijalistički pljačkaši i zlikovci ponovo intenziviraju svoja prepucavanja na Balkanu preko ledja malih naroda. Sada je to u pitanju budući položaj Srbije i njen odnos sa Kosovom. Posle kratkotrajnog perioda primirja imperijalisti su prešli na tzv. nivo niskog sukobljavanja preko svojih plaćenickih bandi oličenim u političkim partijama, verskim institucijama, medijima i drugim psećim organizacijama.
Srbiji preti politički rascep na dva pola, što će destabilizovati situaciju u samoj zemlji. Zaoštravanje političke situacije u Srbiji je rezultat, ne samo ove aktivnosti imperijalista, već i celokupne situacije u svetu, regionu, kao i same ekonomske situacija u susednim zemljama. Tome pogoduje i opšte stanje potpunog pesimizma u kojem se nalazi narod u Srbiji usled ekonomske paralize privrede zemlje.
Nepostojanje treće strane u Srbiji koja bi ojačala nezadovoljstvo u narodu, i imala snage da se obračuna sa zapadnim i ruskim kolaboracionistima, samo pogoduje da ove marionete dobijaju na značaju. Time se njima otvara i mogućnost da apatični narod teraju u nove sukobe, protiv njegove volje i stvarnih interesa.
PR ističe da je u interesu naroda Srbije da prizna Kosovo kao samostalnu državu i pruži ruku albanskom narodu na Kosovu.
PR ističe da je u interesu naroda Kosova da pomognu Srbiji i srpskom narodu , pogotovu na Kosovu, da se oslobodi pogubne politike iz prošlosti i okrene se zajedničkoj budućnosti dva naroda. A budućnost naroda Srbije i Kosova je u zajedničkoj borbi protiv imperijalističke pljačke i protiv njihovih slugu u Beogradu i Prištini. Ujedno ta borba može biti uspešna samo kao deo zajedničke borbe svih balkanskih naroda.
Dok se zemlja nalazi na ivici bankrota, vlastodršci u Srbiji, misleći da je došao pravi trenutak, pokreću pitanje autonomije Vojvodine. Ponovno otvaranje pitanja autonomije Vojvodine je samo nastavak velikosrpske politike iz devedesetih godina prošlog veka u drugim okolnostima. Potpirivanjem nacionalističkih strasti u “praznoj kući” želi se samo skrenuti pažnja sa sloma koju je doživela zvanicna politika po pitanju Kosova i tzv. evropskih integracija. Time se žele i preduprediti, odnosno prolongirati, masovniji izlivi socijalnog nezadovoljstva po gradovima Srbije.
PR od raspada Jugoslavije ima jasan stav po pitanju autonomije Vojvodine. PR smatra da je borba za očuvanje autonomije Vojvodine ujedno borba protiv dalje fašizacije društva i u interesu je klasne borbe u samoj Srbiji i šire.
Svi fašistički nasrtaji da se ukine autonomija Vojvodine , kao posledice obračuna kleptomanjinskih bandi u Beogradu i Novom Sadu, mogu dovesti do nestabilnosti u Vojvodini i samoj Srbiji.
PR smatra da borba za očuvanja autonomiju Vojvodine ne mogu voditi snage koje su se svojom pljačkaškom politikom potpuno kompromitovale u narodu. Odbrana Vojvodine, odbrana Srbije i Balkana pripada samo onim snagama koje će poraziti nacionalističke i fašističke horde zla i njihove nalogodavce ma sa koje strane oni dolazili.
Stav PR – mart 2013
PR ponavlja svoje stavove date još 1999. godine u vreme napada NATOpakta na Srbiju i Crnu Goru. U tim stavovima stoji da su tim napadom okončani ratovi na prostoru bivše Jugoslavije započeti devedesetih godina XX veka, slomljena agresivna moć velikosrpskog nacionalizma i omogućeno albanskom narodu na Kosovu da se oslobodi dominacije režima u Beogradu. Istovremeno je ovom intervencijom NATO došao na korak od zaokruživanja svog prisustva na Balkanu. Napad NATO alijanse je bio u tom istorijskom trenutku u interesu naroda bivše Jugoslavije, jer nije bilo sile stvorene od njenih naroda koja bi zaustavila desetogodišnja razaranja, zločine, stradanja, egzoduse naroda i divljanja vojnih i paravojnih bandi nacionalističkih režima.
PR ističe da je dolazak NATOa na Balkan u službi zaštite marionetskih režima od pobune narodnih masa i omogućava neokolonijalnu poziciju zapadnom imperijalizmu.
PR ističe da je dolazak NATOa na Balkan u službi zaštite marionetskih režima od pobune narodnih masa i omogućava neokolonijalnu poziciju zapadnom imperijalizmu.
8. mart 2013
