Cela Evropa je zahvaćena talasom protesta. Grčka gori. Protestuje se u Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji. Protestuju skoro svi: radnici, emigranti, nezaposleni studenti. Protestuje se zbog sve težeg života, rasizma, beznađa. I dok se narodne mase valjaju ulicama evropskih gradove, dotle imperijalistička banda pravi planove o novim vidovima pljačke širom sveta, sve više gubeći osećaj za realnost, računajući da imaju dovoljno rezervi za odbranu sistema koji je istorijski razvoj ljudskog društva već označio kao bivši.
Talas protesta obespravljenih u različitim formama skoro godinu dana potresa i dobija na intezitetu u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji…..Ti protesti jasno pokazuju da kod obespravljenih masa ponovo jača uverenje da ne može biti, niti ima mira među klasama. Istovremeno, protesti obespravljenih u ovim državama sve više iscrpljuju mogućnosti kompradorskih režima, tako da će oni uskoro biti prinudjeni da, usled nedostatka ljudskih resursa u sili represije, posegnu za konkretnijom pomoći od paramilitarnih organizacija, raznih huliganskih i fašističkih skupina, koje su već idejno pripremljene da guše svaki ozbiljniji klasni otpor.
Priprema režima u Beogradu da osujeti ovogodišnje demonstracije radnika povodom 1. maja su već započele. Režim uspeva da kontroliše svakodnevne proteste obespravljenih širom Srbije, koji okupljaju od nekoliko stotina do hiljadu demonstranata. Ono što režim ne sme dozvoliti je koncentracija više hiljada nezadovoljnih radnika na jednom mestu. Zato je vec počeo rad u plaćeničkim i izdajničkim rukovodstvima sindikata kako bi se našla formula za stišavanje radničkog nezadovoljstva, odnosno držanje tog bunta pod kontrolom. Otuda su i pseudoradničke partije, formirane od strane režima, dobile zadatak da raznim lažnim obećanjima stišavaju klasnu mržnju, dok državni ministri, posle raznih paketa ekonomskih mera, besplatnih akcija i drugih prevara, sada najavljuju odmrzavanje plata, kako bi režim sebi kupovao vreme.
Zadatak svih levičarskih grupa i nepotkupljenih sindikalaca je okupiti što više radnika i obespravljenih za 1. maj u Beogradu. Na beogradskim ulicama treba jasno pokazati razgraničenje izmedju dve Srbije. Srbije pljačkaša, domaćih i stranih, i njihovih pasa na lancu koji im verno služe za sitne pare, i Srbije radnika, nezaposlenih, gladnih, svih obespravljenih.
Ne dozvolimo onima koji nas pljačkaju da uspeju u svojim namerama i spreče nas da protestujemo.
Ne dozvolimo onima koji nas pljačkaju da uspeju u svojim namerama i spreče nas da protestujemo.
Afera za aferom, korupcija od vrha do dna, pljačka naroda bez predaha, ravnodušnost političara nad patnjom ogromne većine naroda, nameće samo jedan cilj pred revolucionarima Srbije – srušiti kapitalistički poredak u Srbiji i uspostaviti sistem socijalne pravde. Konkretni ciljevi se mogu definisati unapred, ali i tokom same borbe, no taj zadatak od hiljadu milja, mora početi prvim korakom, koje su obespravljene mase u Srbiji vec učinile svojim štrajkovima u fabrikama, štrajkovima gladju, blokadama fabričkih kapija i izbacivanjem direktora i novopečenih kapitalista na ulicu, blokadama puteva i sutra sukobima sa snagama represije po ulicama gradova.
Sve grupe revolucionarne levice na prostoru bivse Jugoslavije moraju dobro oslušnuti poruke koje im mase svakodnevno šalju i ozbiljno se prihvatiti zadataka koje pred njim istorijska situacija postavlja. Bavljenje parcijalnim zadacima sa oportunistickih pozicija nužno ih vodi situaciji kada će biti zbrisani s političke scene, žestinom klasnih borbi i budućeg klasnog rata koji će zahvatiti i prostor bivše Jugoslavije.
Nema rata među narodima! – Nema mira među klasama!