Rat u BiH je odavno završen. Prošle su dvije decenije od prvih žrtava. Danas nema niko pravo da u ime bilo čega sprečava ikoga da se sjeća svojih mrtvih i da čuva uspomenu na njih, bez obzira na čijoj su strani i u čijoj vojsci učestvovali. To je ljudski, da bi se krenulo naprijed. I svaki čin koji bi omalovažavao ili sprečavao pravo na pomen mrtvima je u službi nastavka zločina prethodnog rata.
No i danas se pokazuje da su te žrtve rata “najprofitabilnija roba” za podgrijavanje nacionalističkih strasti, i moćno sredstvo za uspješno održavanje na vlasti pljačkaških elita, sa obje strane Drine. – u Banja Luci, Sarajevu, Beogradu… da dalje ne nabrajamo. I za to se koristi svaka moguća prilika, a bilo ih je dosta tokom prljavih ratova širom bivše Jugoslavije.
Sve je već rečeno i poznato je.
I da su velikosrpski nacionalisti izvršili agresiju na BiH. i da su im se kasnije pridružili velikohrvatski nacionalisti, kako bi zajednički komadali BiH. I da je nekada jugoslovenska JNA stala odmah na strani režima u Beogradu. I da su vršeni ratni zločini od svih strana. I da je izvršen genocid u Srebernici. I da je Republika Srpska rezultat pritiska velikih sila da se rat u BiH okonča.
I da su velikosrpski nacionalisti izvršili agresiju na BiH. i da su im se kasnije pridružili velikohrvatski nacionalisti, kako bi zajednički komadali BiH. I da je nekada jugoslovenska JNA stala odmah na strani režima u Beogradu. I da su vršeni ratni zločini od svih strana. I da je izvršen genocid u Srebernici. I da je Republika Srpska rezultat pritiska velikih sila da se rat u BiH okonča.
Kako zustaviti zloupotrebu mrtvih i ko to može?
Sila imperijalista ih je puštala da ratuju, a potom ih tjerala da se mire, u zavisnosti od toga kako je njima odgovaralo. I samo sila koja će danas biti i protiv pljačkaških klika po Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Kosovu… i protiv imperijalista može omogućiti prevazilaženje patnje naših naroda.
Prije dvadeset godina nije bilo sile, nije bilo partizankog pokreta, koji bi rastjerao sve te četnike, ustaše i ostalu nacionalističke horde. Nema ni danas te snage koja će stati za vrat svim tim nacionalistima koji su se održali, ratujući mrtvima, prebrojavanjem svojih žrtava, dopisujući i falsifikujući istoriju, držeći narod u pokornosti – sprečavajući da antinacionalistička, antikapitalistička i antiimperijalistička Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska… progovore svom silinom.
Samo narodni pokret na istim pricipima kao i 1941. godina, i u novim uslovima, jeste ona sila koja nadilazi bedu i zlo koje vlada našim narodima.
Ta borba naših naroda će dovesti da ni mrtvi više neće biti naši i vaši – biće pali za slobodu i prema njima će se odnositi sa svim poštovanjem.
Oni mogu biti samo mrtvi u ime svih nas. U ime naše slobode i boljeg života.