STAV PARTIJE RADA O PRIVATIZACIJI
Privatizacija je proces uspostavljanja novih klasvih odnosa uzdizanjem nove kapitalističe klase da likvidacijom ostataka socijalističkih odnosa. To je ujedno i izraz krize državnog kapitalizma i pokušaj razrešenja te krize centralizacijom kapitala u rukama uske vladajuće oligarhije, stapanjem državnog, privatnog i mafijaškog kapitala.
Na širem planu, privatizacija je nastojanje imperijalizma da tzv. zemlje u tranziciji potčini i da im status neokolonijalnih zemalja.
Dok je u bivšoj Jugoslaviji vladajuća političa birokratija morala voditi računa o zaštiti minimuma egzistencije i osnovnih prava najširih radnih masa, sadašnji režimi su nosioci najbrutalnijih oblika divljeg kapitalizma, s potpunim gubljenjem ljudskog dostojanstva i sa grčevitom borbom za opstanak ogromne većine naroda.
Ovakvi odnosi su uslov postojanja i opstanka režima na vlasti. Oni će zato činiti sve da slome poslednje ostatke ptpora i krvavo će braniti uspostavljene odnose od pokušaja preraspodele političe i ekonomske moći. Otuda i niz zakona u Srbiji i Crnoj Gori, poput Zakona o koncesijama, Zakona o preduzećima, Zakona o štrajku, Zakona o privatizaciji itd, ne treba posmatrati kao legalizovanje novih klasnih odnosa, već pre svega kao pravo da se oni silom nameću i silom brane (po potrebi i uz pomoć tzv medjunarodne zajednice). Time ovi režimi plaćaju ulaznicu za status marionetskih zemalja pod zaštitom imperijalizma.
Privatizacija je političko, a ne samo ekonomsko pitanje. Što se tiče privatizacije kao koncetracije kapitala u rukama pljačkaške vrhuške ona je već izvršena. Stalna “ubedjivanja” radništva i ostalih zaposlenih da treba “samo da se odluče” izmedju ostanka u fabrikama sa zastarelom tehnologijom, kojima odavno ne upravljaju, i u kojima ne dobijaju ni minimalnu zaradu, ili predaje fabrika u privatne ruke, s pravom da formalno dobiju deo kapitala i mogućnost za “ekonomski prosperitet i saradnjuu sa svetom” su prazne priče dokazanih narodnih “usrećivanja”.
Privatizacijom se pokušavaaju još više, nemilosrdno i do kraja uskratiti PRAVA radništva i ostalih eksploatisanih slojeva. Zato je pravo pitanje za ogromnu većinu stanovništva u vezi sa privatizacijom – da li se privatizacijom širi ili uskraćuju prava zaposlenih?
Radništvo je ovde i svuda po svetu odavno spoznalo da u srazmeri sa umanjenjem njihovih prava povećava se i obim njihovog siromaštva, beznadja i patnje. Medjutim, da bi radništvo i ostali osiromašeni slojevi mogli da krenu jednim ispravnim putemputem istinske klasne borbe, moraju najpre da odbace duboko ukorenjenu nacionalističu ideologiju, koja ptupljuje njihov osećaj za sopstveni socijalni ppoložaj i pretvara ih u obično topovsko meso reakcionarnih režima.
I sve dok se ne krene putem stvarne klasne borbe, jugoslovenskim prostorom će moći da divljaju najpogubniji ekonomski i političi odnosi, da jačaju diktatorski režim, i da se vode stalni medjunacionalni sukobi. Odbacivanjem nacionalističke ideologije ubrzava se lanac socijalnih revolucija na Balkanu, koji će iz osnova promeniti odnos klasnih snaga u celom regionu i otvoriti perspektivu mira, ravnopravnosti i integracije medju njegovim narodima.
Taj put je odabrala i Partija rada.