Ekonomska kriza, kao izraz permanentne krize kapitalizma, čini obespravljene i nezadovoljne mase Evrope sastavnim delom pobunjenih masa sveta, koje vode decenijsku borbu za svoje nacionalno i socijalno oslobođenje.
Vekovni položaj država Evrope kao kolonizatora, pljačkaša,ratnog huškača i imperijalnog zavojevača je doveden u pitanje. Evropa pod naletom temeljne krize kapitalizma ne može više da sačuva taj svoj privilegovan položaj, samim tim ni lagodni položaj vladajuće klase i srednjih slojeva koji su ravnodušno prelazili preko patnje stotinama miliona i milijardama ljudi koji nisu mogli da se izbave od sistema ekonomskog i političkog porobljavanja i bede.
Nemajući rešenje za izlazak iz krize, imperijalizmu ne ostaje ništa drugo nego da tvrdoglavo brane pozicije jednog prevaziđenog sveta. Zato pokušava ojačati NATO, represivni aparat i ubrzati fašizaciju država. No otpor masa u svetu je već toliko narastao, da je imperijalizam trenutno u defanzivnoj poziciji i u ovoj fazi pokušava da spreči da ne dođe do urušavanja celog sistema. Da li će globalni imperijalizam uspeti da Evropu pretvori u tvrđavu savremenog fašizma i tako bar za izvesno vreme speče kolaps, ili će se slamati pred naletom krize ii pobunjenih masa, zavisi u mnogome od toga kakav će odnos zauzeti i ostale imperijalne sile u nameri da pokušaju da stabilizuju Evropu, odnosno je učine zavisnom.
No iskustva Grčke, Irske, Portugala, Islanda, Španije, Francuske i ostalih evropskih zemalja pokazuju da se klasne bitke mogu donekle odlagati, ali se ne može izbeći klasni rat. Centralizacija kapitala u vodećim državama Evrope, poput Nemačke, neminovno vodi daljem siromašenju manjih zemalja Evrope, ali je to i jasni znak da se periferija kapitalizma proširila iz Azije i Afrike na rubne delove Evrope. Narastanje fašizma u Evropi je samo pokušaj krupnog kapitala da se spreči rušenje kapitalizma, ali je to i uvod u dugotrajni klasni rat za koji su ubrzano stvaraju svi neophodni uslovi.
Prostor bivše Jugoslavije i Balkana, posle dugogodišnjih ratova i divljanja nacionalističkih snaga, ostaje specifičan po svojim poblemima u odnosu na ostale delove Evrope. Nerešenonacionalno pitanja u pojedinim delovima Balkana samo dodatno usložnjava celokupnu situaciju. Narodi ovih zemlje su izloženi bezočnoj pljačci međunarodnih lihvara i domaćih marionetskih elita, odnosno, ove zemlje su u položaju totalne zavisnosti i faktički žive od socijalne pomoći koji im imperijlizam u globalnoj raspodeli kapitala dodeljuje. Iako imperijalisti guraju ove zemlje ka zbližavanju i integracijama, realna situacija, kao i trajanje krize globalnog kapitalizma, čini ovo područje i dalje eksplozivnim sa ozbiljnijim posledicama za celi region.
Dugotrajnost krize ubrzano stvara uslove za jačanje organizovanih snaga socijalnog nezadovoljstva, koje više nemaju šta da izgube u svojoj klasnoj borbi. Zato i za imperijaliste i za vladajuće marionetske klike više nije najbitnije koju političku garnituru dovesti ili držati na vlasti u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, Kosovu…. Bugarskoj i Grčkoj…, već kako držati naraslo nezadovoljstvo masa pod kontrolom.