Nezadovoljstvo koje raste u masama u Hrvatskoj, BiH Srbiji… pokazuje da se mase mogu pokoriti, ali da se ne mogu držati stalno u pokornosti.
Opšte siromašenje, beda i beznađe je to što gura eksploatisane mase da otvorenije i odlučnije počnu da iskazuju svoj otpor postojećim sistemima.
Istovremeno potpuni krah parlamentarne demokratije, sveopšta otimačina, korupcija od vrha do dna, kao i međusobni obračuni političkih bandita, koji hapse jedni druge, ukazuje masama da moraju da preuzimaju stvari u svoje ruke.
Tako su štrajkovi u Hrvatskoj poprimili organizovaniji i borbeniji oblik. Posebno situacija u Dalmaciji pogoduje razvoju klasne borbe. “Privreda se sistematski uništava i pljačka,. S lica zemlje izbrisani su skoro svi nositelji proizvodnje: Dalmacija (Dugi Rat), Dalmatinka (Sinj), Trimot (Imotski), Jadrankamen (Pučišća), Greben (Vela Luka), Neptun (Komiža), Pomgrad, Tehnogradnja, Jugoplastika, Melioracija (Split)… Pokoravanje Dalmacije privodi se kraju gašenjem škverova. Kad se i na mjestu Brodosplita sagrade hoteli i trgovački centri, pretvaranje proizvodne privrede u uslužnu jeftinu radnu snagu bit će završeno. Dalmacija je uz Slavoniju regija s najviše nezaposlenih, a većina radnika radi za crkavicu, stvarajući profit kapitalistima. Spregom tajkuna i političkih partija iza svega stoji interes kapitala direktno povezan s političkim strukturama”.
Protekli izbori u BiH pokazuju tendenciju da je raspoloženje masa isključivo usmereno na rešavanje socijalnog pitanja, a njihov položaj je trenutno najgori u regionu.
»Bosna je nekad bila najveselija YU republika. sad je najgladnija. Ništa ne radi, nigdje ne možeš naći posao, ma kakve struke da si. Jedino penzioneri dobijaju neku crkavicu. Penzija dođe kadtad. Političari raju hrane mržnjom i praznom pričom joj skreću paznju sa pravih problema. Prava kriza je u stvari ekonomska»
U Srbiji se vladajuća politička kamarila skoncentrisala oko jednog cilja – da dobije predstojeće izbore i produži vladavinu, dok se potpuno ne zaokruži marionetski status Srbije. Pri tome se služe sve većim lažima o boljem životu građana u narednom periodu, koristeći retoriku Miloševićevog režima. I dok su plate zamrznute, inflacija i nezaposlenost rastu, a poskupljenjapostaju svakodnevna – gorivo, struja, prevoz, životne namirnice, takse…, virtualni svet se proglašava stvarnim.
«Tаj poredаk besrаmno i neprestаno lаže svoje podаnike dа im obezbeđuje integrаciju i komunikаciju sа svetom i sа sаmimа sobom, а u stvаri se tek i po svаku cenu sаmoizoluje i sаmoreprodukuje. … Tаj poredаk je opаsnа, sаmoreprodukujućа аvet. Tаj poredаk je toliko uvrežen dа se primа i održаvа kаo bogomdаn, kаo dа se podrаzumevа i kаo dа nаm odgovаra»
Crna Gora je suočena sa štrajkovima u kojima štrajkači ispoljavaju jasnu svest o prirodi režima i njegovom kleptomanskom karakteru. Problem klasnog otrpora u Crnoj Gori je u tome što još nisu formirane grupe s revolucionarnih pozicija, već što tzv. opoziciju režimu čine najgori nacionalisti zajedno sa neoliberalnim plaćenicima.
Međutim ovo nezadovoljstvo masa ne može dati opipljive rezultate ukoliko se ne stvore revolucionarne organizacije, koje bi znale da povedu mase i podignu nivo njihove borbe na viši nivo. Iskustvo evropskih masa, koje se već dve godine tuku na ulicama gradova, govori nam da se bez revolucionarno organizovanih snaga ništa ne može promeniti.
“Ja mislim da treba pružiti otpor. Pružiti otpor!…….Ja i dalje vjerujem u revoluciju…. A mi poput teladi čekamo da nam sjekira tresne za vrat…. Krepajmo na barikadama u centru Beograda, Zagreba… Nemojmo krepati u Iraku…da tamo ubijamo ljude i nabijamo djecu na bajonet”
Za klasni otpor masa na Balkanu!
Za revolucionarnu borbu!
Smrt kapitalizmu – sloboda narodu!