I
Obrazovni sistem u Srbiji je u dugogodišnjoj krizi. Ta kriza je prouzrokovana osiromašenjem zemlje zbog ratova na teritoriji bivše SFRJ, a koji su posledica agresivne velikodržavne nacionalističke politike. Stanje u obrazovanju je odraz stanja u društvu. Kriza u kojoj se nalazi ovaj sistem je tako duboka da već dve godine škole rade sa dve trećine vremena. Posle rušenja režima Slobodana Miloševića, a u skladu sa obećanjima DOSa, zaposleni u obrazovnom sistemu su očekivali poboljšanje svog položaja. Međutim, njihova očekivanja su izneverena zbog čega su stupili u još jedan u nizu štrajkova.
Prosvetni radnici/e su podeljeni u više sindikata od kojih je jedan pod uticajem bivšeg režima, a ostali su pod uticajem nivih vlasti. Ovaj, najnoviji štrajk je pokazao da DOS nije u stanju da se izbori sa socijalnim problemima zemlje. Odnos DOSa prema štrajku prosvetnih radnika je najuočljiviji u arogantnom ultimatumu predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića. Ovaj štrajk je samo početak socijalnih nemira koji će se neminovno dogoditi u Srbiji u kojoj najveći pad standarda zbog tzv. tranzicije tek treba da se dogodi.
II
Povratak Vojske Jugoslavije u zonu bezbednosti na granici Kosova pokazuje licemerje i nemoć tzv. međunarodne zajednice. Posle rata na Kosovu nije rešen problem međunacionalnih odnosa i povratak VJ ne predstavlja pobedu jugoslovenske diplomatije, kako se to prikazuje u medijima u Srbiji, već je znak da imperijalisti predvođeni snagama NATO koje su prisutne na Kosovu, ne mogu i ne žele da ovaj problem reše na pravilan način.
Partija rada se zalaže za potpunu demilitarizaciju područja na jugu Srbije, jer je to najbolji način da se eliminiše opasnost od novih oružanih sukoba.
III
Partija rada smatra neprihvatljivim da Generalštab Vojske Jugoslavije sam odlučuje o reorganizaciji Vojske I dužini trajanja vojnog roka. Posle krvavih ratova na Balkanu očigledna je potreba da se skrati dužina trajanja vojne službe, ali u tome treba da učestvuje i najveći deo stanovništva.
Ovim potezom GŠ je pokušao da predupredi zahteve za radikalnom izmenom uloge Vojske Jugoslavije i značajnijim skraćenjem vojnog roka.
Partija rada je podržala zahtev antiratnih organizacija da dužina vojnog roka bude sedam meseci.
IV
Već više od pet meseci traje borba za goli život naših drugarica i drugova koji se nalaze u zatvorima u turskoj. Mi izražavamo najdublju solidarnost sa njima i istovremeno pozivamo sve istinske levičare i revolucionare da u svojim sredinama preduzimaju akcije solidarnosti sa zatvorenicima.
V
U Srbiji, kao i u čitavoj Evropi je evidentno jačanje fašističkih grupa koje su, u većoj ili manjoj meri, povezane sa državom. Ove grupe predstavljaju najbolji pokazatelj krize u koju ulazi savremeni kapitalizam.
U Srbiji je došlo do povećanja nasilja od strane desničarskih grupa. U toku ovog meseca došlo je do nasilnog upada u prostorije SDU u Beogradu, a povećan je i broj napada na Rome. Ove pojave pokazuju svu pogubnost nacionalističke politike i propagande kojoj je ova zemlja bila izložena u prethodnih deset godina. Na žalost, u Srbiji nije došlo do obračuna sa nacionalizmom. Partija rada smatra da se protiv desničarskog nasilja treba boriti svim sredstvima.