I SITUACIJA U ZEMLJI
Nova vlast u Srbiji ne pokazuje spremnost da nastavi sa demokratskim promenama čiji je početak označio 5. oktobar. Najbolji dokaz za nedovoljnu spremnost za prave promene može se videti u nastojanjima Koštunice i snaga koje njega podržavaju da spreče samostalnost Crne Gore pod izgovorm da ne žele da dozvole novi raspad države i promenu ravnoteže u regionu. Takođe, ove snage računaju na Kosovo kao na deo Srbije koju će u perspektivi staviti pod svoju kontrolu. Pokušavajući da ove svoje namere sprovede, nova vlast se služi metodima sličnim onima koje je koristio Milošević i njegov režim – traže saveznike među okolnim zemljama i pokušavaju da profitiraju na suprotnostima među samim imperijalistima, prvenstveno između SAD i Evrope.
Takođe, nova vlast ne pokazuje spremnost da demontira strukture starog režima, i to se prvenstveno odnosi na nekoliko centara moći koji su sasvim samostalni – Služba državne bezbednosti, vojsku i ostatke Miloševićevih snaga, ali i novoformirani centri koji vode samostalnu politiku i između kojih ne postoji saradnja, već otvoreni rivalitet. U novoj vlasti postoji sukob koji će nužno eskalirati, a on će se manifestovati kao sukob između klerikalnonacionalističkih snaga koje zastupa Koštunica, crkva i sve one institucije koje su stajale iza Miloševićevog projekta dok nije doživeo poraz. Druge snage možemo nazvati pragmatičarima, i njihov predstvanik je Zoran Đinđić, a trećoj struji pripadaju regionalističke i demokratske građanske snage iz Vojvodine, Sandžaka itd. Od ishoda u Crnoj Gori u mnogome zavisi kome će se prikloniti tzv. pragmatičari. Sukob, koji još uvek nije eskalirao, sve je vidljiviji po pitanjima Crne Gore, suđenja ratnim zločinicima, demokratizaciji institucija, kriminalu, mafiji, veronauci i sl. Sve veći kamen spoticanja može da predstavlja socijalna situacija koju će svi pokušati da zloupotrebe. Do sada su socijalne tenzije bile ublažene uz pomoć iz inostranstva, ali je takvo stanje neodrživo u perspektivi.
Partija rada podržava samostalnost Crne Gore, jer to proizilazi ne samo iz principijelnog stava, već i zbog toga što je to u interesu daljeg slamanja nacionalističkih snaga na Balkanu i put za buduće integracije.
II ZAGAĐENJE URANIJUMOM
Partija rada podržava sve akcije koje vode rasvetljivanju slučaja upotrebe uranijuma, i svih ostalih slučajeva hemijskog i biološkog zagađenja, jer to na najbolji način odslikava zločinačku prirodu NATO snaga kao najreakcionarnije snage imperijalista. Imperijalizam je pokazao da je spreman da proizvede velike civilne žrtve, pa čak i žrtve u svojim redovima da bi ostvario svoje vojne ciljeve. Oni ne samo da uništavaju živote civila i svojih vojnika, već ubijaju i buduće generacije trajnim zagađenjem čovekove okoline. Licemerne su izjave da je uranijum upotrebljavam u malim količinama.
III SUĐENJE RATNIM ZLOČINCIMA
Mi se zalažemo za suđenje ratnim zločnincima i smatramo da nove vlasti nemaju pravo da to pitanje uopšte i postavljaju. Bez obzira što je Haški tribunal proizvod i instrument imperijalističkih zemalja Partija rada se zalaže za suđenje u tom sudu, jer u novoj vlasti ne postoji spremnost da se bivši režim pozove na odgovornost za ratna razaranja, prvenstveno što je i deo nove vlasti svojevremeno podržavao projekat Velike Srbije, a i zbog nepostojanja opštejugoslovenskih snaga koje bi se obračunale sa nacionalističkim i profašističkim predstavnicima. Za sada je jedini način da se obračuna sa nosiocima ratne politike suđenje po jedinstvenim kriterijumima svim zločincima, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze – Srbije, Hrvatske ili BiH.
IV SOLIDARNOST SA ZATVORENICIMA U TURSKOJ
Partija rada je sve vreme pobune u zatvorima u Turskoj izražavala svoju internacionalističku solidarnost sa turskim drugovima. Istovremeno izražavamo gađenje prema divljačkom postupku fašističkih vlasti u Turskoj.
V PROTIV IMPERIJALISTIČKOG MEŠANJA U KONGU
Partija rada izražava podršku očuvanju Demokratske Republike Kongo posle smrti njegovog predsednika Lorana Kabile. Partija osuđuje sve akcije imperijalista koji svojim mešanjem stalno pokušavaju da destabilizuju Kongo i ponovo ga stave pod svoju kontrolu.