Antifašistički marš

Aktivisti i aktivistkinje Partije rada su 7. oktobra 2007. godine, organizovano učestvovali na antifašističkom skupu u Novom Sadu. Ovaj skup, kome je prisustvovalo par hiljada građana, bio je organizovan u znak protesta protiv najavljenog neonacističkog okupljanja.

Nastupajući zajedno sa drugim levičarskim grupama, okupljenim oko Socijalnog fronta, Partija rada je iskoristila priliku da ukaže na imperijalističku prirodu fašizma, na njegovu ulogu u održavanju kapitalističkog sistema, i na revolucionarni sadržaj antifašističke borbe. Stoga su na antifašističkom maršu bile istaknute zajedničke parole: “Neće proći!”, “Ko neće da se bori protiv kapitalizma, neka ćuti o fašizmu” i “Smrt fašizmu! Smrt privatizaciji!”.

Tokom skupa je došlo do sukoba između kolone antifašista i grupe neonacista. Posle nacističkog salutiranja i drugih provokacija, došlo je do uza samnog gađanja kamenicama, a od antifašističkog gneva neonaciste je zaštitila policija, koja ih je na kraju pohapsila.

Skup je završen odavanjem pošte žrtvama fašističkog terora u Novom Sadu. Borbeno držanje aktivista Partije rada i drugih radikalnih levičara na antifašističkom maršu, predstavljalo je živ doprinos uspomeni na herojsku borbu jugoslovenskih partizana protiv fašizma tokom Drugog svetskog rata.

0

1. maj 2007

Vladajuća kapitalistička elita u Srbiji trudi se, uz pomoć plaćeničkih sindikata, da 1. maj bude u potpunosti zaboravljen. Na veliki praznik radničke borbe, kada radnici širom sveta demonstriraju zahtevajući svoja prava, sindikati u Srbiji vladi podnose zahteve koji su najčešće u interesu kapitalista ili priređuju isprazne igrokaze i tzv. opasuljivanja.

Potpuna kompromitacija sindikata u Srbiji i njihov sve slabiji uticaj u radništvu dovodi ih dotle da oni i nemaju potrebu da obeležavaju 1. maj, već da tog dana izlaze sa zahtevima koji više nemaju ničeg zajedničkog sa radničkom klasom. Njihov najnoviji prvomajski poklič „Da se formira vlada!“, ne samo što je licemeran, već je i direktno usmeren protiv interesa svih potlačenih u Srbiji. Oni koji bi trebalo da štite interese obespravljenih od sve pogubnijih nasrtaja ugnjetača, otimača fabrika, zelenaša i derikoža, iznose zahtev za efikasnijim mehanizmom povećavanja bogatstva i moći kapitalista.

Pokažimo da u Srbiji ima onih za koje je 1. maj borbeni Dan rada. Pokažimo da su vrhovi sindikata samo produžena ruka vlasti.

Za radničku borbu, a ne za sindikalnu čorbu!