Tekstovi

Dan pobede nad fašizmom je dan kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Od dana kapitulacije nacističke Nemačke, 9. maj se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta. Samo se u našoj Srbiji, koja je toliko stradala od fašizma, taj dana pominje samo usput, kao da se stidimo što smo bili antifašisti. Ustvari više i ne znamo da li smo bili na strani fašizma ili antifašizma, jer se pišu neke nove istorije – oni koji su pali u borbi protiv fašizma se zaboravljaju, njihovi spomenici uklanjaju i ruše, a oni koji su bili na strani fašizma se aboliraju i čak proglašavaju antifašistima, iako znamo da je to laž.

No neko ce u današnjoj bedi, propadanju naroda i borbi za preživljavanje reći – koga više interesuje obeležavanje nekih datuma iz istorije?

Ima to smisla i te kako ima.

Ima to smisla i te kako ima.Fašizam je pobeden tokom Drugog svetskog rata, ali on nije nestao. Dobio je u nekim drugim istorijskim okolnostima novu formu i ponovo jača širom Evrope. Jača, jer je to odgovor jednog sveta prošlosti koji se žilavo bori da ne ode sa istorijske scene. Javlja se fašizam da bi se odbranili temelji kapitalističkog sveta koji se drmaju pod udarom sopstvene krize. I taj moderni fašizam može ponovo posejati zlo koje će gurnuti svet u još veca stradanja. A vec je krenuo tim putem.

Srbija je danas na raskrsnici. Već je spremna da ne zaostane za fašizacijom Evrope i pokaže da i ona ima svoje fašiste koji ni po čemu ne zaostaju za ostalima. I ta razlika izmedu fašistickih stranaka i grupa i ostalih “narodnih” i “demokratskih” je sve manja. No Srbija je imala i ima svoje antifašiste . Oni dobro znaju da je borba protiv fašizma neodvojiva od borbe protiv kapitalizma.

Antifašisti Srbije jasno poručuju :

Ko se ne bori protiv kapitalizma nek ćuti o fašizmu.

Antifašisti Srbije pozivaju soiromašne i obespravljene da im se pridruže u zajedničkoj borbi.

Primeri palih boraca za slobodu Srbije i Jugoslavije neće nikada uspeti da izbrišu iz sećanja naših naroda, a nama će biti samo podsticaj i ljudska obaveza da se suprotstavimo nadolazećem fašizmu.

NEĆE PROĆI! SMRT FAŠIZMU!

9 maj 2013 5

9 maj 2013 2

9 maj 2013 6

9 maj 2013 4

9 maj 2013 3

9 maj 2013 1

Sve je o Prvom maju napisano i sve se zna. Samo su razne interpretacije u raznim istorijskim okolnostima. Nastao kao dan prkosa i čuvanja uspomene na prvu pobunu radnika koji su to platili svojim životima, postao je simbol radničkog otpora i borbe za radnička prava. I svuda su ga u svetu proslavljali i obeležavali oni koji su se borili za bolji svet – svet bez kapitalizma.

No, Prvi maj je praznik koji je stalno gubio svoj prvobitni smisao. Njegovu simboliku su najpre pokušali obesmisliti partijske birokrate koji su ga, udaljavajući od ciljeva revolucije, pretvarile u praznik rada, umesto radničke klase. Potom su mu, umesto borbenog , davali svečarski karakter, da bi na kraju postao praznik malogradana. Svetska internacionala malogradana je odneli pobedu, pretvarajući ga u izlete, krkanluke, turističke ture i sl.

Radnici su uvek imali neku crkavicu kako bi obeležili taj dana, makar i uz te krkanluke. Danas je sve više nekada žuljevitih u umiornih ruku koji nemaju mogućnost da praznik obleže ni uz dernek, rakiju, pivo, pečenje… Njima je to dan kao i svaki drugi.

Oni koji pokušavaju da ožive proslavu Prvog maja u Srbiji sa svojih “borbenim” manifestacijama, za sada, deluju neozbiljno. Drugi, poput režimskih sindikata i plaćeničkih partija su na starom zadatku zatomljavanja socijalnog bunta i sprečavanja pojave i razvoja ozbiljnije klasne borbe.

Postavlja se onda jedino moguće pitanje – treba li proslavljati Prvi maj u Srbiji jer je izgubio svoj prvobitni značaj?

Da, treba, ali samo na način koji on to zaslužuje. Prvi maj nije jedan dan. On je uvek tamo gde je i klasna borba radništva, gde se oseća “radnička duša” i to kroz klasni sukob na ulici, štrajku, demonstracijama i oružanoj borbi sa ciljem rušenja osnova kapitalističkog poretka. Sve ostalo je falš, imitacija imitacije i reformistički brlog u službi vladajuce klase.

Dok je u Srbiji milion nezaposlenih i dvesta hiljada gladne dece, a banda kapitalistička povećava apetite, slaviće se Prvi maj od onih koji neće da ustuknu i koji će jačati otpor kapitalizmu. Od onih koji jasno poručuju:

Nece naša deca živeti u miru i siromaštvu, a vaša u bogatstvu i obesti!

Otpor poodmaklom procesu reviziji istorije, rehabilataciji ratnih zločinaca i kolaboracionista za vreme Drugod svetskog rata, okupljanju monarhističkih snaga i klerofašističkih petokolonaša, kao i sve češće antifašističke akcije, naznake su jačanja novih političkih snaga u Srbiji.

Istovremeno, socijalni bunt masa u širem regionu može biti podsticaj za obespravljenje mase na aktivniji otpor kapitalističkom sitemu u Srbiji i modernom fašizmu oličenom prvenstveno u praksi zapadnog imperijalizma.

PR smatra da je deviza – Ko se ne suprotstavlja kapitalizmu nek ćuti o borbi protiv fašizma – imperativna za sve snage na levici.

PR smatra da je borba protiv četništva, kapitalističkog sistema u Srbiji i najezde modernog fašizma jedinstvena i ujedno neodvojiva od borbe obespravljenih masa u širem regionu.

protest sud 5

protest sud 1

protest sud 3

protest sud 2

protest sud 4

Balkansko pitanje, odnosno kako riješiti međunacionalne probleme između balkanskim narodima staro je skoro dva vijeka, i ovo pitanje se čini skoro nerješivim. Problem bi se uglavnom decenijama gurao pod tepih ili je, kada bi narasle protivrječnosti, potpaljivano balkansko bure baruta koje je time postajalo svjetsko pitanje i dovodilo u otvoreni sukob interese najmoćnijih sila. Sa mnoštvom naroda i istorijskim kašnjenjem u formiranju nacionalne svijesti u odnosu na druge narode Evrope, stalnim ekonomskim zaostajanjem, kao i značajnim geostrategijskim položajem, ovaj region je permanentno bio i najnestabilniji dio Evrope. Ne treba posebno isticati da su razni imperijalisti preko zavisnih režima podsticale nacionalističku mržnju među narodima, dok su vladajuće klike balkanskih naroda, služeci tim istim imperijalistima, pokušavale da na krvlju drugih i sopstvenog naroda ostvare svoje pljačkaške interese. I danas je tako, i čini se da se tu ništa ne menja, niti se može promijeniti. I dalje su balkanski narodi potčinjeni što od imperijalista, a što od domaće kapitalističke klike; i danas ginu u prljavim, besmislenim ratovima; i danas su proganjani iz svojih domova pod prijetnjom noža, metka, svejedno; i danas se potucaju po svijetu bez identiteta, nudeći se za sigurno parče hljeba; i danas su u redovima gubitnika u lažnoj nadi dobijanja posla; i danas su spremni da im ponovo stave nove omče oko vrata kako bi pobjegli iz očaja – samo da se nešto promijeni.

Ako se tome doda da danas nacionalne drzave doživljavaju istorijski krah pred opštom centralizacijom kapitala koja dobiva haotične i zastrašujuce forme, onda balkanska perspektiva ne izgleda nimalo ružičasto. Sporost realizacije namjere evropskih imperijalsita da od Balkana prave predvorje EU i pokušaj balkanskih režima da podsticanjem sopstvenog fašizma nađu nekakav izlaz, samo je hvatanje za slamku vladajučih klika u strahu od socijalne lavine i klasnog rata.

Postoji li izlaz?

Istorija nas uči da samo sintezom koja nadilazi postojeće suprotnosti moguće naći izlaz iz takve situacije. U jednom periodu je za prevazilaženje nacionalnih suprotnosti među pojedenim balkanskim narodima to bila ideja jugoslovenstva. Danas je to ideja balkanskog pokreta optora. Ta ideja se mora suprotstaviti i poraziti sve domaće fašiste koji su svi manje ili više udruženi u raznim zločinačkim poduhvatima „spašavanja sopstvenog naroda“. Istovremeno ova ideja mora u sebi sadržati klicu revolucionarnih promjena i ukidanja kapitalističkih odnosa kako bi je obespravljene mase prihvatile. Samom svojom postavkom ova ideja se direktno suprostavlja interesima imperijlista i njihovih marionetskih režima. I ne treba sumnjati da će njeno jačanje izazvati represiju svih sistema na Balkanu uz obilatu pomoć ostalih imperijalista.

Jačanjem ideje o balkanskom pokretu otpora i samog pokreta može biti onaj virus koji bi još više pomogao bujanju revolucionarnog otpora u samoj Evropi. Da li je balkanski pokret otpora ona karika koja nedostaje tek probuđenim evropskim masama da sruši kapitalizam je pitanje na koje se dugo neće čekati odgovor, ili bolje – da li je revolucija u Evropi danas uopšte i moguća bez prethodnog stvaranja balkanskog pokreta otpora? U stvari, evropski, a samim tim i balkanski narodi, stavljeni su pred izbor – ili da idu ka revoluciji , ili će biti gurnuti u još strašnije ratove protiv naroda svijeta za koje se imperijalisti ubrzano pripremaju.

Za jedinstveni balkanski pokret otpora imperijalizmu!
Za otpor imerijalstičkim ratovima protiv naroda svijeta!
Za svijet bez kapitalizma!

balkan poster VR1

balkan poster VB1

balkan poster TZ1

balkan poster TS3

balkan poster TS1

balkan poster TS2

balkan poster SA3

balkan poster SA4

balkan poster SA2

balkan poster SA1

« ‹ of 2 › »

Nakon najnovijeg protesta sindikalaca ispred vlade BiH pokazaće se da li su to usamljeni slučajevi iz nemoći birokratizovanih i instruiranih sindikata, ili je to početak progovaranja jedne druge Bosne. Progovaranje Bosne koja je protekle dvije decenije u ratnom glibežu ili u njegovim strahovitim posledicama, nesposobna da od raznih nacionalističkih i vjerskih podjela i jadnih političkih lidera dođe sebi i kaže koja je njezina stvarna muka. Očito da je vrijeme bede i svakodnevnog ljudskog poniženja učinilo svoje i da nailazi vrijeme kada se više nekakvim lažnim obećanjima i demagogijom neće moći kanalisati radničko, težačko nezadovoljstvo.

Iako i ovi sindikalni protesti pokazuju svu nemoć ovakvog organizovanja i borbe radništva BiH, a mogu biti i izraz novog manipulisanja radničkom mukom, oni su ipak i nagovještaj da će jednom morati progovoriti i prava Bosna. Bosna od ništa i od 300, 400 maraka. Bosna ratnih invalida i penzionera, radnika kojima je ostalo samo ime, nezoposlenih koji traže ono što ne mogu dobiti, mladih koji uče a ne znaju šta će im sve to…

Sindikati su sada zatražili usvajanje zakona o povezivanju radnog staža, finansijskoj konsolidaciji preduzeća, oduzimanju nelegalno stečene imovine, kao i zakona o koridoru Vc, šumama, koncesijama i drugih zakonskih rešenja koja bi trebala omogućiti otvaranje radova, novo zapošljavanje i punjenje budžeta.

Znači sindikati su, po običaju, na reformističkim pozicijama kao tampon u sistemu koji ne dozvoljava ozbiljniju klasnu borbu. Oni još prijete praznom puškom, zamajavajući radnike i udaljujući ih od stvarne klasne borbe i zahtjeva koji bi išli u pravcu rušenja samog nenarodnog režima. No dubina ekonomske krize će tjerati drugu Bosnu da se organizuje i pokrene iz učmalosti i beznađa. Isto tako, treba biti svjestan da će neuspjesi ovakvih sindikalnih protesta voditi i polarizaciji među samim demonstrantima. Tada će radnička solidarnost dobiti drugu i ozbiljniju formu. Neće biti dovoljno sama dići guzicu i doći na protest. Moraće se krenuti u istinsku klasnu borbu i sa višim ciljevima nego što se sada postavljaju.

Svakako da treba podržati ovakva radnička okupljanja, jer se oni po prvi put izdižu iznad parcijalnih zahtjeva pojedinih preduzeća i fabrika. Ohrabrenje je i najava novih okupljanja sa pretećim porukama vlastima poput:

“Ukoliko se ne opamete ganjat ćemo ih po ulicama, hvatati i dovesti pred lice pravde.”

No srce mladosti BiH već počinje da kuca nekim drugim otkucijem. Oni već shvataju da sindikalni protesti mogu zatalasti BiH, ali ne mogu promijeniti sam sistem. Zato oni, zbog opšte situacije u kojoj se nalaze, inspirisani pokretima masa po svijetu, počinju da sanjaju da dožive jedino za šta se ima smisla boriti – revoluciju! Revoluciji kako bi pred budućom svojom djecom mogli stati čista obraza i reći:

“Mi smo se za ovo borili i izborili.”

Živjela solidarnost radnika i nezaposlenih BiH!
Živjela revolucionarna mladost BiH!

Pred narodom u BiH je još jedna farsa „demokratije“ – tzv. izbori. Ovaj put su to lokalni. Uloga naroda u svemu tome je da samo da „legitimitet“ nečemu protiv čega je, zato što ne vidi trenutno rješenje situacije, odnosno nema ni snage ni dovoljno hrabrosti da istini pogleda u oči i prizna da je jedino rješenje u nasilnom odbacivanju političkog sistema koji mu je silom nametnut.

I priča se ponavlja kao i osamdesetih godina kada je narod u BiH ćutao pred nadolazećim zlom, ili bježao u šalu, vic, u „Nadrealiste“, da ne bi sebi priznao da mu se sprema zlo, klanja i progoni. Tako taj isti narod i sada ćuti pred globalnim fašizmom koji mu je stavio omču oko vrata, a čije su sluge domaći političari i kapitalisti raznih profiila. Ćuti poniženi narod, bježeći u apatiju ili, od straha, ponovo u neke „nove nadrealiste“, ne želeći da prizna da je pao u težačko ropstvo, sa sve manje slobode, para i hljeba…

No nije narod kriv. On je ionako dosta prepatio i proturio poreko svoje glave. Krive su sve one političke snage koje nemaju dovoljno snage i odlučnosti da krenu jedinim mogućim putem – u pripremu masa za nasilno rušenje kapitalističkog poretka.

Predstojeći lokalni izbori ce poslužiti da se još jednom narod stavi pred svršeni čin – da nema drugog izlaza osim da izade i glasa za lopove, bandite, nacionaliste i poslušnike, a ofucanim političarima i karijerističkim junošama da i dalje uživaju na narodnoj muci i krčme ono malo što je od BiH ostalo. Zato je izlazak na ovakve izbore dodatno poniženje i gubljenje dostojanstva, ako ga je i ostalo.

Partija rada poziva narod BiH da bojkotuje predstojeće izbore.
Partija rad poziva sve one koji se odluče da izadju na izbore da prekriže glasački listić.
Partija rada poziva svoje pripadnike i simpatizere da uništavaju propagandni materijal našeg klasnog neprijatelja.
Živjela slobodna BiH na slobodnom Balkanu!

izbori bih 2012 3

izbori bih 2012 8

izbori bih 2012 9

izbori bih 2012 7

izbori bih 2012 5

izbori bih 2012 4

izbori bih 2012 2

izbori bih 2012 1 6

izbori bih 2012 1 5

izbori bih 2012

izbori bih 2012 1 1

izbori bih 2012 1 4

izbori bih 2012 1

izbori bih 2012 1 3

izbori bih 2012 1 2

izbori bih 2012 10