Na današnji dan, 28. marta 1992. godine, u Beogradu je osnovana Partija rada. Nastaje u trenutku raspada Jugoslavije i izbijanja rata na njenim prostorima. Osniva je grupa radikalnih levičara okupljena oko revolucionara Vladimira Dapčevića, koji posle dugogodišnje robije nastavlja političku borbu. Po idejama koje zastupa, smatra se da je Partija rada naslednica KPJ koja je vodila borbu protiv fašizma i izvela socijalističku revoluciju. Uslovi za nastanak jedne marksističkolenjinističke partije bili su višestruko nepovoljni. Pre svega, u tom periodu se dešava istorijski slom revizionizma, kada imperijalizam objavljuje svoju pobedu nad komunizmom i kada se činilo da je revolucionarni pokret doživeo svoj poraz.
Od svog osnivanja PR, kao središte svoje aktivnosti, postavlja borbu protiv nacionalizma i protiv rata među jugoslovenskim narodima. Posebno se napada velikosrpski nacionalizam kao najjači i najagresivniji, i osuđuju svi pokušaji podele BiH od strane velikosrpskih i velikohrvatskih nacionalista. U svojim brošurama PR takođe napada takozvanu Jugoslovensku levicu, označavajući je kao poslednju farsu lažnog komunizma na ovim prostorima. Zbog svojih stavova PR je osuđivana, marginalizovana, a njeni pripadniici su sve vreme žigosani kao izdajnici i neprijatelji režima. I pored principijelnih stavova, PR nije imala realnih izgleda da se za sve vreme rata i divljanja nacionalizma i fašizma, nametne kao realna politička snaga i da se poveže sa masama. Posebno je to bilo teško u uslovima podrške PR albanskom narodu na Kosovu u njegovoj borbi za samoopredeljenje.
Tokom ovog perioda u samoj PR se aktivno vodila idejna borba protiv prisustva nacionalizma u partiji. Idejni i principijelni stavovi PR su stvarali dobru idejnu osnovu za razvoj revolucionarne partije. Partija je održala dva svoja kongresa na kojima su usvojeni programski dokumenti koji odražavaju visok stepen ml misli. Međutim, PR je ostala jedna manja grupa ml koja nije uspela da se proširi i ojaca svoje članstvo.
PR svoj odnos, prema zastupnicima određenih političkih ideja, gradi prevenstveno sagledavanjem njihove prakse, odnosno koliko su te ideje u skladu sa interesima radničke klase, i koliko su zastupnici tih ideja spremni da ih brane i potvrđuju u samoj praksi. Stoga će PR unarednom periodu nastaviti da ukazuje na štetnost i boriti se protiv svih onih shvatanja koja pokušavaju udaljiti mase od revolucioarne borbe, odnosno da ih ometu na njihovom istorijskom zadatku podizanja nivoa klasne borbe, sa ciljem vođenja pobedonosnog klasnog rata. Borba protiv malograđanskog anarhizma, dogmatske statičnosti i sektaštva, a posebno protiv kapitulantskog reformizma na revolucionarnoj levici je glavni idejni zadatak.
PR, u sadašnjem trenutku, svoje osnovne aktivnosti usmerava na jačanju klasne svesti u obespravljenim masama, s ciljem njihove priprema za obaranje diktature kapitala. No, na tom putu se kao nova prepreka javlja i sve veća fašizacija masa u Evropi i mogućnost izbijanja ratnih sukoba.
Pred PR stoji istorijski zadatak – kako postojeću situaciju i nadolazeća dešavanja iskoristiti za stvaranje revolucionarne organizacije i time udariti temelj revolucionarnom pokretu. Partiji rada je potpuno jasno da se bez stvaranja revolucionarnog pokreta na Balkanu ne može govoriti o oslobođenju od diktature kapitala. U tom cilju PR će raditi na objedinjavanju svih antiimperijalističkih i antikapitalističkih snaga, radi izgradnje tog pokreta. Izgradnje revolucionarnog pokreta, a ne pokreta koji će mahati crvenim zastavama a faktički biti u službi jednih ili drugih imperijalista i prepreka masama da svoju sve žešću klasnu borbu podignu i na nivo klasnog rata.
