Akcije

Fašitičke grupe u Srbiju su na putu legalnog političkog delovanja, i za to su se stekli svi neophodni uslovi. Grupe poput „Dveri“, “Pokreta 1389“ i sličnih su dobili signal da počnu sa legalnim delovanjem, registrujići se kao političke stranke. Podrške koju uživaju ove grupe od SPC, pojedinih intelektualnih krugova, krupnih kapitalista, nekih stranaka, kao i podrška iz inostranstva, veliki je podstrek za ove gupe da, prikrivajući svoju fašističku bit, pokušaju kroz institucije sistema osvojiti vlast. Opšte nazadovoljstvo koji postoji u narodu, kao i haotičnost koja vlada u Srbija i uopšte u svetu, pruža šansu ovim grupama da zadobiju i veću podršku u društvu.

Odabiranjem mađarskog modela, tj. „puzećeg hoda kroz institucije“, fašističke grupe su odabrale racionalan metod političkog delovanja, jer je postojeća vlast u Srbiji na korak od prihvatanja ove namere fašista kao svršenog čina.

fasparole2 mart2011

fasparole4 mart2011

fasparole1 mart2011

fasparole3 mart2011

fasparole6 mart2011

fasparole7 mart2011

fasparole5 mart2011

Treba uzeti u obzir i to da su sve kapitalističke države u uslovima krize spremne da svoje negovane fašističke grupe uključe u sami sistem, u pokušaju njihove odbrane od socijalnog nezadovoljstva, pobuna i revolucije.

PR ne prvi razlike u tretiranju vlasti u Srbiji i prikrivenih ili otvoreno fašističkih grupa, kao ciljeva koji treba da budu uništeni. Međutim, PR interesuje taj trenutak kad će se konačno poklopiti svi ciljevi fašističkih grupa i režima u Srbiji. To je trenutak kada će u Srbiji i šire već biti jasna i vidljiva crta razgraničenja između branitelja kapitalističkog poretka i pobunjenih narodnih masa. Do tog trenuta će se fašističke grupe i režim u Srbiji sukobljavati samo po jenom pitanju, a to je odnos prema zapadnim imperijalistima. Intenzitet podrške koju uživaju ove fašističke › [8] »grupe od strane ruskog imperijalizma, i koji pokušava ponovo ojačati svoj uticaj u Srbiji i na Balkanu, određivaće i intenzitet supotstvaljanja tih grupa postojećem režimu.

PR će nastaviti da se bori protiv širenja fašističkog otrova među mladima Srbije, a koji se već više od dve decenije neprestalno izliva u različitim oblicima, zahvaljujući politici režim u Beogradu.

Borba se nastavlja! Protiv fašista i profitera!

Obespravljene mase u arapskom svijetu poručuju da ne žele više da žive pod diktatorskim režimima u društvu koji im ne može omogućiti osnovne socijalne uslove, ravnopravnost i slobodu. I pored stihijnosti u pobunama, nedostatka jačih revolucionarnih snaga, kao i sinronizovanog djelovanja imperijalista i režima da ugase ove požare, borba se nastavlja. Pobunjene mase su osjetile kolika je moć ujedinjenog naroda i neće lako pristati na kapitulaciju. Na ruku pobunjenim masama u arapskom svijetu ide i činjenica da imperijalistima nedostaje ljudstvo kako bi smirivali narodni otpor širom svijeta. Imperijalisti su u takvoj situaciji primorani da nude ustupke i saveze dojučerašnjim protivnicima s ciljem da pobunjene mase ne postave pitanje revolucionarne promjene samih osnova društvenog uređenja. Jedno je izvjesno – u arapskom svijetu je otvoren novi front klasnog rata protiv imperijalizma i koji će se završiti pobjedom potlačenih klasa.

Pred pobunjenim masama imperijalisti zbijaju svoje redove, dogovarajući se na NATO konferencijama i samitima o daljim planovima za odbranu kapitalističkog svijeta. Ti planovi mogu imati samo jedan konkretni cilj – nastavak rata protiv naroda svijeta, odnosno nastavak činjenja masovnih zločina i razaranja…

PR je na anti­NATO demonstracijama u Minhenu jasno iskazala svoj stav da će nastaviti propagandu protiv ove zločinačke alijanse i da smatra legitimnim ciljem sve one koji pomažu NATO terorizam širom svijeta.

Kvislinški režimi na Balkanu su od strane imperijalista stavljeni pred svršen čin i trude se svim sredstvima da ubede narod o opravdanosti većeg angažovanja u okviru NATO pakta. Tako je režim u Hrvatskoj počeo priznavati da hrvatski vojnici učestvuju u borbenim operacijama u Avganistanu. Režim u Srbiji je pod motom «vojne neutralnosti» počeo intenzivnu saradnju sa NATO­om, kako bi bez većeg otpora uključio Srbiju u ovaj pakt. Vlasti u Srbija navode da je veliko priznanje to što će se tokom juna 2011. godine u Beogradu održati samit NATO­a.

Pred revolucionarima Hrvatske, BiH, Kosova, Srbije… stoji zadatak da permanentno iskazuju svoj stav o NATO paktu i režimima koji koriste obespravljene mase u službi ovih savremenihokupatora, kao i da se suprotstave svakom skupu tih masovnih ubica. NATO samit tokom juna u Beogradu je svakako prilika za to.

Iako je klasna borba na prostoru bivše Jugoslavije na nižem stupnju nego u mnogim državama Evrope, svakodnevni štrajkovi i nemoć režima da rešavaju osnovne zahtjeve štrajkača iz raznih slojeva društva, stvaraju uslove da se uskoro po gradovima BiH, Hrvatske Srbije, Kosova, Makedonije… pojavljuju i masovna, stihijska izlivanja nezadovoljstva radničke klase, nezaposlenih, studenata, srednjoškolske omladine, seljaštva, penzionera, ratnih invalida i izbjeglica. Međutim, ovaj porast nezadovoljstva kao da ne plaši mnogo korumpirane političke vrhuške. One su uvjerene da imaju dovoljnu podršku u kapitalističkoj eliti, snagama represije, rezervnim fašističkim hordama i, u krajnjoj nuždi, imperijalistima. Sve učestalije štrajkove, za sada, ovi režimi uspevaju da slome preko svojih kupljenih sindikata. No obespravljenim masama postaje jasno da su postojeći sindikati izgubili svaki legitimitet da pregovaraju u ime njih. Zato ni organizovanje štrajkova od rukovodstava ovih sindikata nema tako masovnu i odlučnu podršku ni samih članova sindikata.

Samo ona politička sila koja se bude stvarala i nicala iz bede i poniženja radničke klase i drugih obespravljenih slojeva ima istorijski legitimitet da vodi «pregovore» sa vladajućom klasom. Da vodi «pregovore» na ulicama, po fabrikama, univerzitetima, selima, rudnicima – u svakodnevnoj klasnoj i revolucionarnoj borbi, dok se ne sruši kapitalistički poredak i uništi kapitalistička klasa, uspostavljanjem društva socijalne ravnopravnosti, pravde i slobode.

Smrt kapitalizmu – sloboda narodu!

Nezadovoljstvo koje raste u masama u Hrvatskoj, BiH Srbiji… pokazuje da se mase mogu pokoriti, ali da se ne mogu držati stalno u pokornosti.

Opšte siromašenje, beda i beznađe je to što gura eksploatisane mase da otvorenije i odlučnije počnu da iskazuju svoj otpor postojećim sistemima.

Istovremeno potpuni krah parlamentarne demokratije, sveopšta otimačina, korupcija od vrha do dna, kao i međusobni obračuni političkih bandita, koji hapse jedni druge, ukazuje masama da moraju da preuzimaju stvari u svoje ruke.

Tako su štrajkovi u Hrvatskoj poprimili organizovaniji i borbeniji oblik. Posebno situacija u Dalmaciji pogoduje razvoju klasne borbe. “Privreda se sistematski uništava i pljačka,. S lica zemlje izbrisani su skoro svi nositelji proizvodnje: Dalmacija (Dugi Rat), Dalmatinka (Sinj), Trimot (Imotski), Jadrankamen (Pučišća), Greben (Vela Luka), Neptun (Komiža), Pomgrad, Tehnogradnja, Jugoplastika, Melioracija (Split)… Pokoravanje Dalmacije privodi se kraju gašenjem škverova. Kad se i na mjestu Brodosplita sagrade hoteli i trgovački centri, pretvaranje proizvodne privrede u uslužnu jeftinu radnu snagu bit će završeno. Dalmacija je uz Slavoniju regija s najviše nezaposlenih, a većina radnika radi za crkavicu, stvarajući profit kapitalistima. Spregom tajkuna i političkih partija iza svega stoji interes kapitala direktno povezan s političkim strukturama”.

Protekli izbori u BiH pokazuju tendenciju da je raspoloženje masa isključivo usmereno na rešavanje socijalnog pitanja, a njihov položaj je trenutno najgori u regionu.

»Bosna je nekad bila najveselija YU republika.­ sad je najgladnija. Ništa ne radi, nigdje ne možeš naći posao, ma kakve struke da si. Jedino penzioneri dobijaju neku crkavicu. Penzija dođe kad­tad. Političari raju hrane mržnjom i praznom pričom joj skreću paznju sa pravih problema. Prava kriza je u stvari ekonomska»

U Srbiji se vladajuća politička kamarila skoncentrisala oko jednog cilja – da dobije predstojeće izbore i produži vladavinu, dok se potpuno ne zaokruži marionetski status Srbije. Pri tome se služe sve većim lažima o boljem životu građana u narednom periodu, koristeći retoriku Miloševićevog režima. I dok su plate zamrznute, inflacija i nezaposlenost rastu, a poskupljenjapostaju svakodnevna – gorivo, struja, prevoz, životne namirnice, takse…, virtualni svet se proglašava stvarnim.

«Tаj poredаk besrаmno i neprestаno lаže svoje podаnike dа im obezbeđuje integrаciju i komunikаciju sа svetom i sа sаmimа sobom, а u stvаri se tek i po svаku cenu sаmoizoluje i sаmoreprodukuje. … Tаj poredаk je opаsnа, sаmoreprodukujućа аvet. Tаj poredаk je toliko uvrežen dа se primа i održаvа kаo bogomdаn, kаo dа se podrаzumevа i kаo dа nаm odgovаra»

Crna Gora je suočena sa štrajkovima u kojima štrajkači ispoljavaju jasnu svest o prirodi režima i njegovom kleptomanskom karakteru. Problem klasnog otrpora u Crnoj Gori je u tome što još nisu formirane grupe s revolucionarnih pozicija, već što tzv. opoziciju režimu čine najgori nacionalisti zajedno sa neoliberalnim plaćenicima.

Međutim ovo nezadovoljstvo masa ne može dati opipljive rezultate ukoliko se ne stvore revolucionarne organizacije, koje bi znale da povedu mase i podignu nivo njihove borbe na viši nivo. Iskustvo evropskih masa, koje se već dve godine tuku na ulicama gradova, govori nam da se bez revolucionarno organizovanih snaga ništa ne može promeniti.

“Ja mislim da treba pružiti otpor. Pružiti otpor!…….Ja i dalje vjerujem u revoluciju…. A mi poput teladi čekamo da nam sjekira tresne za vrat…. Krepajmo na barikadama u centru Beograda, Zagreba… Nemojmo krepati u Iraku…da tamo ubijamo ljude i nabijamo djecu na bajonet”

Za klasni otpor masa na Balkanu!
Za revolucionarnu borbu!
Smrt kapitalizmu – sloboda narodu!

Neprijatelji balkanskih naroda :

• političke partije na vlasti i opoziciji koje brane kapitalistički sistem
• tajkuni i mafijaši
• religiozne institucije koje propovedaju klerofašizam
• mediji u službi režima i imeprijalista
• inteligencija koja zagovara nacionalizam, šovinizam, fašizam i neoliberalizam
• finansijske institucije multinacionalnog kapitala – banke
• zaštitnici poretka­policija, paramilitarne organizacije i vojska u odbrani režima
• NATO

Ugnjeteni narodi Balkana, ujedinite se!

Više hiljada radnika iz cele Srbije okupilo se na sindikalnom protestu 29. aprila 2009. godine u Beogradu. Partija rada podržala je ovaj protest čiji su zahtevi bili obustavljanje otpuštanja radnika, smanjivanja plata i penzija, kao i da se teret ekonomske krize prebaci na najbogatije. Na protestu je pokazana veća masovnost i veći potencijal radničkog bunta nego prethodnih godina, i jedino je konfuzna i izdajnička politika sindikalnih lidera uslovila da protest ne bude još masovniji i da na njemu ne bude još jače izraženo suprotstavljanje radničke klase politici koju država sprovodi u interesu kapitalističke klase.

Vlast u Srbiji panično pokušava da obuzda i drži pod kontrolom rastuće nezadovoljstvo i sve češće proteste radnika. Pored potkupljivanja vrhova sindikata, režim protura i ideju o stvaranju jedne partije od sadašnjih sidnikata, kako bi uspeo da preko nje kontroliše radništvo Srbije. Međutim, radnici Srbije sve manje veruju sindikalnim rukovodstvima i sve se više odlucuju na štrajkove i druge oblike protesta bez pitanja sindikalnih centrala.

Grupa radnika kragujevačkog preduzeća “Partizan” ponovo je započelo štrajk glađu zbog toga što većinski vlasnik nije ispunio ni jedan od zahteva štrajkača. Štrajkački odbor je doneo odluku da, posle 19 dana od prekida prvog štrajka glađu, obnovi protest koji će trajati sve dok vlasnik ne ispuni zahteve radnika. On je rekao da većinski vlasnik nije uplatio 42 miliona dinara doprinosa za penzijsko­invalidsko osiguranje i 200 evra po godini staža na osnovu socijalnog programa. Od 114 zaposlenih u “Partizanu”, od 9. decembra prosle godine štrajkuje 85 radnika.

Radikalizacija radničkih protesta poprima i neke drastične forme. Tako su se članovi udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru zaključali u prostorije svoje asocijacije u zgradi “Jezero” štrajkovali glađu, a jedan od štrajkača je sam sebi odsekao prst.

Više od 300 radnika fabrike šinskih vozila „Bratstvo“, kojima se priključilo i 39 bivših radnika „Destilinga“, protestovalo je u centru Subotice, nezadovoljni statusom u firmama i ponašanjem vlasnika koji nisu izmirili veliki deo obaveza prema njima. Zatražena je hitna reakcija lokalne samouprave i državnih organa „jer je nekoliko stotina porodica dospelo na samu ivicu egzistencije“.

Radnici „Bratstvu“, još od oktobra nisu dobili plate i kojima doprinosi nisu uplaćivani četiri godine, kaže da će, ukoliko vlasnik fabrike, ne isplati zaostala dugovanja ili ne proda firmu kako bi ona nastavila normalno da radi, započeti štrajk glađu i pozvali i ostale radnike da im sepriključe. – Svakako kod kuće već gladujemo, i mi i naše porodice, jer nismo mesecima dobili ni dinara. Jedino što će se promeniti jeste što ćemo sada gladovati u krugu fabrike.

Pripadnici PR će učestvovati u svim oblicima radničkog otpora kapitalističkom sistemu, nastojeci da daju tom otpotu što borbeniji karakter. Partija rada smatra da narodne mase sve vise shvataju da je kapitalizam sistem prošlosti i da jasno pokazuju da žele da žive u društvu u kojem će ekonomska ravnopravnost biti preduslov svih drugih ravnopravnosti i sloboda.

ANTIKAPITALISTIČKE RADNIČKE DEMONSTRACIJE U BEOGRADU – RADNICI PROTIV POLITIČARA!

U Srbiji caruju pljačka, korupcija i bahatost vladajuće klase prema najširim slojevima društva. Osionost pljačkaške klike prema slabima i sluganstvo prema moćnima sve više podseća na običaje srednjovekovne feudalne gospode i na njihove zulume.

Ne obazirući se na sve teži polažaj većine stanovništva, ova pljačkaška klika, raspoređena po raznim partijama, započela je još jednu izbornu trku kako bi sebi osigurala produžetak vladavine nad ugnjetenim narodom.

Pokažimo da nećemo takvu Srbiju. Pokažimo da ne želimo više one kojima su puna usta „Srbije“ i „srpstva“ , a znamo da su to lažne patriote, koje samo nastavljaju politiku bede i beznađa. Pokažimo da ne želimo više one kojima su puna usta „Evrope“ i „evropejstva“, a znamo da su to lažni stručnjaci, koji samo nastavljaju s politikom dužničkog ropstva i izrabljivanja. Stvarajmo drugačiju Srbiju – zajednicu slobodnih i ravnoprvnih ljudi, u kojoj će ekonomska ravnopravnost biti osnov svake druge ravnopravnosti.

NE njihovim izborima!
DA radničkim štrajkovima, protestima i demonstracijama!
Izađimo 1. maja na naše radničke demonstracije!

Aktivisti i aktivistkinje Partije rada organizovano su učestvovali u prvomajskom protestu nekoliko hiljada radnika i radnica, koji je održan u Beogradu. Partija rada je lecima koji su deljeni na skupu podsetila radništvo, nezaposlene, penzionere, omladinu i ostale “gubitnike tranzicije” da nema socijalnog dijaloga s kapitalistima i njihovim političarima, i da treba rušiti kapitalizam, kao sistem nepravde i eksploatacije. Pripadnici Partije rada su na protestu ovu poruku osnažili isticanjem parola “Protiv diktature kapitala” i “Jedino revolucijom”. Partija rada je podržala okupljene radnike i radnice koji su glasno negodovali zbog pokušaja predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića, ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića i rukovodilaca Socijalističke partije Srbije da svojim pojavljivanjem instrumentalizuju prvomajski skup. Ovim protestom je jasno poručeno da je Prvi maj simbol radničke borbe, i da će radništvo sve organizovanije ustajati protiv poretka laži, pljačke i beznađa.