PR nastavlja propagandu s ciljem podsticanja na uništavanje simbola klasnog neprijatelja. To se prvenstveno odnosi na propagandni materijal neprijatelja i sve ostale forme njegovih simbola i obeležja.
Kampanja ima za cilj da jača klasnu svijest kod obespravljenih masa i podstiče ih na aktivnije oblike otpora diktaturi kapitala.
Pripadnici PR će prednjačiti u ovim aktivnostima.
Dole diktatura kapitala!
Jedino revolucijom!
Antifašistička akcija je izvela najavljeni protest protiv medija u službi režima u Srbiji. Protest je održan ispred zgrade RTSa kao medija koji je najviše uključen u propagandnu mašineriju režima.
Sa protesta je upućen ponovo apel svim antifašistima i levičarima da dižu svoj glas protiv diktature kapitala, kolonijalnom statusu Srbije i rastućeg fašizmu i rasizma u društvu, i zajedno jačaju otpor kapitalističkom sistemu.
Nastavljaju se propagandne aktivnosti PR u Srbiji na budjenju klasne svesti i suprotstvaljanju diktaturi kapitala.
Poruka ovih akcija je jasna – Treba rušiti ovakav sistem!
Ako jedan sistem počiva na tome da neko ima, a neko nema – treba ga rušiti!
Ako jedan sistem ne daje mogućnost da se besplatno lečiš i obrazuješ – treba ga rušiti!
Ako jedan sistem svakodnevno stvara novu armiju nezaposlenih i gladnih – treba ga rušiti!
Ako jedan sistem počiva na pljački, korupciji i sprezi politicara, mafije i tajkuna – treba ga rušiti!
Ako je u jednom sistemu pravilo – ili si u zatvoru ili ministar – treba ga rušiti!
U trenucima nesposobnosti revolucionarnih grupa da se aktivnije suprosttavljaju klasnom neprijatelju, aktivizam na uništavanju simbola klasnog neprijatelja je nužnost. Taj aktivizam može pomagati u određivanju idejne linije i doprinositi podizanju nivoa borbenosti, kako bi se grupe pripremale za ozbiljniju fazu klasne borbe.
oktobra 1944.god. , jedinice Drugog ukrajinskog fronta Crvene armije i banatski partizanski odredi, oslobodili su ovaj grad – Zrenjanin, od nacističkog okupatora. Fašizam je slomljen! Jedan od onih koji su položili svoje živote zarad budućnosti i nas u njoj, bio je i Žarko Zrenjanin Uča!
Međutim, fašizam danas živi! Okrutnije nego ikad, vođen parolom – „Najveće postignuće zla je u tome, što su ljudi ubeđeni da to zlo ne postoji!“ Skriven u nacionalizmu, bezljudskoj diskriminaciji, kapitalističkom izrabljivanju, imperijalističkom pljačkanju… Dokle? Zar smo svi postali slepi robovi? Ima li danas onih poput „Crvenog generala“, koji vide! ne ćute! bore se! za budućnost i našu decu u njoj? Vreme je da se probude Crvene brigade i da kažemo – No pasaran! Lomimo fašizam! Iznova! Jači smo!
Pripadnici PR, uz podršku drugova, izveli su 12. septembra akciju solidarnosti sa političkim zatvorenicima u Turskoj. Turski profašistički režim nemilosrdno se obračunava sa svima koji podignu svoj glas protesta. Zatvori su prepuni političkih zatvorenika, osuđenih na dugogodišnje kazne, a svaka aktivnost u suprotstavljanju režimu se podvodi pod terorizam. Međutim, otpor naroda iz dana u dan sve više raste i sukobi između narodnih masa i policije su sve češći i žešći. Akcija pripadnika PR je izvedena ispred turske ambasade u Beogradu, pod geslom – NARODNI OTPOR SE NE MOŽE ZAKLJUČATI!
07.06. – Protesti u Sarajevu zbog pravnopolitičkog haosa u Bosni i Hercegovini koji je rezultirao, između ostalog, time da bebe, rođene nakon 12. februara 2013. u ovoj zemlji, nemaju jedinstveni matični broj (JMB). Okupljeni građani svojim su vozilima blokirali jedan od ulaza za službena vozila u Parlament, sa zahtjevom da se neće pomjeriti, dok se ne donese odluka. Skup nailazi na jaku podršku gradjana. Održan protest studenata u znas solidarnosti. Manji incidenti sa policijom i pripadnicima obezbedjenja. Protesti podrške u još nekim gradovima BiH. Novi protesti najavljeni.
11.06. – Od prvobithin zahteva skup prerasta u antivladine demonstracije, hiljade pred zgradom parlamenta u Sarajevu. Opšte nezadovoljstvo cjelokupnim stanjem okupilo je više od pet hiljada ljudi. Građani ignorišu pokušaj prekidanja demonstracija.
Dan pobede nad fašizmom je dan kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Od dana kapitulacije nacističke Nemačke, 9. maj se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta. Samo se u našoj Srbiji, koja je toliko stradala od fašizma, taj dana pominje samo usput, kao da se stidimo što smo bili antifašisti. Ustvari više i ne znamo da li smo bili na strani fašizma ili antifašizma, jer se pišu neke nove istorije – oni koji su pali u borbi protiv fašizma se zaboravljaju, njihovi spomenici uklanjaju i ruše, a oni koji su bili na strani fašizma se aboliraju i čak proglašavaju antifašistima, iako znamo da je to laž.
No neko ce u današnjoj bedi, propadanju naroda i borbi za preživljavanje reći – koga više interesuje obeležavanje nekih datuma iz istorije?
Ima to smisla i te kako ima.
Ima to smisla i te kako ima.Fašizam je pobeden tokom Drugog svetskog rata, ali on nije nestao. Dobio je u nekim drugim istorijskim okolnostima novu formu i ponovo jača širom Evrope. Jača, jer je to odgovor jednog sveta prošlosti koji se žilavo bori da ne ode sa istorijske scene. Javlja se fašizam da bi se odbranili temelji kapitalističkog sveta koji se drmaju pod udarom sopstvene krize. I taj moderni fašizam može ponovo posejati zlo koje će gurnuti svet u još veca stradanja. A vec je krenuo tim putem.
Srbija je danas na raskrsnici. Već je spremna da ne zaostane za fašizacijom Evrope i pokaže da i ona ima svoje fašiste koji ni po čemu ne zaostaju za ostalima. I ta razlika izmedu fašistickih stranaka i grupa i ostalih “narodnih” i “demokratskih” je sve manja. No Srbija je imala i ima svoje antifašiste . Oni dobro znaju da je borba protiv fašizma neodvojiva od borbe protiv kapitalizma.
Antifašisti Srbije jasno poručuju :
Ko se ne bori protiv kapitalizma nek ćuti o fašizmu.
Antifašisti Srbije pozivaju soiromašne i obespravljene da im se pridruže u zajedničkoj borbi.
Primeri palih boraca za slobodu Srbije i Jugoslavije neće nikada uspeti da izbrišu iz sećanja naših naroda, a nama će biti samo podsticaj i ljudska obaveza da se suprotstavimo nadolazećem fašizmu.
NEĆE PROĆI! SMRT FAŠIZMU!
Sve je o Prvom maju napisano i sve se zna. Samo su razne interpretacije u raznim istorijskim okolnostima. Nastao kao dan prkosa i čuvanja uspomene na prvu pobunu radnika koji su to platili svojim životima, postao je simbol radničkog otpora i borbe za radnička prava. I svuda su ga u svetu proslavljali i obeležavali oni koji su se borili za bolji svet – svet bez kapitalizma.
No, Prvi maj je praznik koji je stalno gubio svoj prvobitni smisao. Njegovu simboliku su najpre pokušali obesmisliti partijske birokrate koji su ga, udaljavajući od ciljeva revolucije, pretvarile u praznik rada, umesto radničke klase. Potom su mu, umesto borbenog , davali svečarski karakter, da bi na kraju postao praznik malogradana. Svetska internacionala malogradana je odneli pobedu, pretvarajući ga u izlete, krkanluke, turističke ture i sl.
Radnici su uvek imali neku crkavicu kako bi obeležili taj dana, makar i uz te krkanluke. Danas je sve više nekada žuljevitih u umiornih ruku koji nemaju mogućnost da praznik obleže ni uz dernek, rakiju, pivo, pečenje… Njima je to dan kao i svaki drugi.
Oni koji pokušavaju da ožive proslavu Prvog maja u Srbiji sa svojih “borbenim” manifestacijama, za sada, deluju neozbiljno. Drugi, poput režimskih sindikata i plaćeničkih partija su na starom zadatku zatomljavanja socijalnog bunta i sprečavanja pojave i razvoja ozbiljnije klasne borbe.
Postavlja se onda jedino moguće pitanje – treba li proslavljati Prvi maj u Srbiji jer je izgubio svoj prvobitni značaj?
Da, treba, ali samo na način koji on to zaslužuje. Prvi maj nije jedan dan. On je uvek tamo gde je i klasna borba radništva, gde se oseća “radnička duša” i to kroz klasni sukob na ulici, štrajku, demonstracijama i oružanoj borbi sa ciljem rušenja osnova kapitalističkog poretka. Sve ostalo je falš, imitacija imitacije i reformistički brlog u službi vladajuce klase.
Dok je u Srbiji milion nezaposlenih i dvesta hiljada gladne dece, a banda kapitalistička povećava apetite, slaviće se Prvi maj od onih koji neće da ustuknu i koji će jačati otpor kapitalizmu. Od onih koji jasno poručuju:
Nece naša deca živeti u miru i siromaštvu, a vaša u bogatstvu i obesti!
