Apstinencija kod narodnih masa, kao i nesposobnost buržoaskih partija da ih zainteresuju za predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji ujedno je i potvrda šta narodne mase misle o tim partijama i njihove neverice da im predstojeći izbori mogu doneti neko dobro. Za ove izbore su zainteresovane samo najuže partijske strukture, tajkuni, plaćenička i konzervativna inteligencija, nešto estrade i određeni broj mladih koji kroz podršku buržoaskim partijama misle da lakše obezbede sebi posao i karijeru. I dok je radništvo, potpuno razbijeno, dezorijentisano i neorganizovano, u proteklim godinama uglavnom glasalo za nacionalističke i profašističke partije, tj. za tzv. patriotski blok, sada je i kod njih u porastu uverenje da ih više nijedna partija ne može zaštititi od posledica surovog kapitalizma. Ovo stanje svakako će iskoristiti partije sadašnjeg režima i partije koje se zalažu za još snažniju neoliberalnu orijentaciju Srbije, kako bi učvrstile svoju vlast.
PR je zauzela stav da nije dovoljan samo bojkot predstojećih izbora, već treba buditi kod narodnih masa svest da je nužno suprotstavljati se svim buržoaskim partijama, pa i izborima koji su samo nagoveštaj većeg tlačenja, siromaštva i neslobode.
Sve države nastale raspadom bivše Jugoslavije su stavljene pod NATO kontrolu i novonastali režimi se prosto utrkuju koji će vernije služiti interesima imperijalista. Aktuelno primanje Srbije, BiH i Crne Gore u tzv. Partnerstvo za mir samo ubrzava procez okupacije celog Balkana. Obuka vojnika iz Srbije za odlazak u Avganistan, gde već vojnici iz Hrvatske sramotno sprovode globalni terorizam nad avganistanskim narodom, ubrzano se privodi kraju. Svi ovi vojnici su ne samo logistička podrška, već i strateška rezerva udarnim ešalonima masovnih ubica u Trećem svetskom ratu protiv naroda sveta. Tokom janura će kroz Srbiju proći prvi konvoj okupatorske NATO vojske. U ovom trenutku na prostoru bivše Jugoslavije i Balkana ne postoji sila koja bi se mogla suprotstaviti ovim okupatorima, ali potreba da se ojača svest o protivljenju njihovom prisustvu, kao i slanju vojnika u službi globalnog fašizma, osnovni je zadatak svih revolucionarnih partija na Balkanu, sve dok u narodnim masama ne naraste potreba za stvaranjem snažnijeg aniimperijalističkog pokreta.
Demonstracije kojе je krajem novembra u Prištini izveo pokret Samoopredeljenje predvođen Albinom Kurtijem pokazuje da је ovaj pokret na putu da postane istinski predstavnik narodnih masa Kosova. Nekoliko hiljada pristalica pokreta, na protestu ispred vlade i sedišta UMNIKa, izražavalo je jasno protivljenje stanju na Kosovu, napadajući sadašnju vladu, trežeći proglašenjenazavisnosti Kosova i odlazak trupa KFORa. Kamenovano je i crvenom farbom gađano sedište kosovske vlade i KFORa. Policija je uz upotrebu suzavca razbila ovaj skup. Posle toga su usledila hapšenja organizatora i učesnika demonstracija.
U Turskoj se nastavlja fašistički policijski teror protiv revolucionara, formalno pokriven pozivanjem na novousvojeni Zakon protiv terorizma.
Nekoliko hiljada policajaca je 7. decembra u Istambulu ušla u radnička predgrađa i provalilo u središte lista “Marš”. Oni su kundacima razbili vrata redakcije lista, zaplenili opremu i pohapsili mnoge aktiviste. Revolucionari iz radničkih četvrti su odgovorili barikadama i sukobom sa policijom. Kamenjem i molotovljevim koktelima su uspeli da odbiju nekoliko napada policije koja je koristila suzavac i dimne bombe. Podršku ovim sukobima dali su i aktivisti MLKP, Partizana, Fronta za prava i slobodu, Socijalističke platforme ugnjetenih i drugih revolucionarnih orgnanizacija. Revolucionari su sa barikada poručili:
“Da živi revolucionarna solidarnost!” i “Okmejdani će biti grobnica fašizma!”. U Okmejdaniju, nepokorenom radničkom predgrađu, dogodio se 2000. godine do sada najveći sukob policije i revolucionara, kada je preko 8.000 policajaca napalo radničke barikade, pri čemu je ubijeno 28 revolucionara.