Author: admin

I

Slobodan Milosevic nije, niti moze biti jedini krivac za izvrsene zlocine. Ne mogu se amnestirati oni koji su proizveli Milosevica, svo vreme ga podrzavali i sprovodili jedinstvenu politiku. Pokusaji da se sva krivica prevali na “poslednjeg komunistickog diktatora”, optuzujuci ga da je vladao mimo volje naroda, izraz je nespremnosti naroda Srbije da se suoci sa svojom istorijskom odgovornoscu. Srbija se mora suociti sa svojim zlocinom i svojim zlocincima.

II

Izrucenje Milosevica Haskom tribunalu predstavlja jasan pokazatelj da su tzv. pragmaticne snage u Srbiji predvodjene premijerom DJindjicem odnele znacajnu pobedu u odnosu na reakcionarno­nacionalisticki blok. Ovaj konzervativni blok nastoji sacuvati osnov na kojima je nikla Miloseviceve politika, pri cemu je Crkvi, nacionalistickoj inteligenciji i profasistickim partijama stalo da osiguraju podrsku vojske i predsednika Kostunice. U pridobijanju pristalica za ovu novu formu fasizma socijalni momenat moze odigrati znacajnu ulogu. Od brzine s kojom se bude Srbija ekonomski oporavljala zavisice i mogucnost pobede nad reakcionarnonacionalistickim snagama. U suprotnom, njihova pobeda bi oznacila pocetak gradjanskog rata i raspad Srbije.

I pored ovih naraslih suprotnosti, ekonomska pomoc iz inostranstva i interesi imperijalista ce biti odlucujuci faktor koji ce odrediti kako ce se dalje odvijati situacija u Srbiji. Vrlo brzo ce se pokazati da li bi sukobi u Srbiji vise odgovarali NATO imperijalistima kako bi i fakticki u potpunosti zaposeli Balkan, ili Rusiji, kako bi se zapadni imperijalisti i dalje bavili problemima Balkana.

III

Zakon o privatizaciji u Srbiji je protekao bez ikakvih otpora od strane radnistva i to nije nikakvo iznenadjenje. Potvrdjuje se stav Partije rada da se radnicka klase u Jugoslaviji nije nikad formirala u tardicionalnom smislu. Da je za vreme Titovog rezima radnistvo potpunosti prihvatilo malogradjansku ideologiju i, na kraju, zavrsilo u nacionalizmu. Sada je radnistvo poptuno dezorjentisano. Cak ni znacajna uloga radnistva prilikom rusenja Milosevicevog rezima nije iskoriscena za bolje organizovanje i jacanje njegovih pozicija u drustvu. Centralizacija kapitala, pljacka i neokolonijalni status zemlje je surova realnost Srbije. Porazi nacionalisticke ideologije i divlji nastupajuci kapitalizam stvaraju mogucnost da se, prvi put posle pedeset godina, u Jugoslaviji pocnu javljati istinske revolucionarne snage.

IV

PR je isticala da je albanski nacionalni pokret prilikom otpora Milosevicevom lokalimperijalizmu nuzno morao imati saveznika u americkom imperijalizmu . Isto tako, PR je isticala da ce ciljevi albanskog nacionalnog pokreta nuzno doci u suprotnosti sa interesima SAD na Balkanu. U Makedoniji je to danas vec evidentno. SAD ce zbog svojih interesa teziti da zadovolje kako interese marinetskog rezima u Skoplju, tako i zahteve albanskih partija, a da pri tom ne udju u otvoreni sukob sa albanskim oruzanim pokretom Zato nastoje da prvo izoluju albanski oruzani pokret, kako politicki tako i vojno, a zatim da ga marginalizuju i stave pod kontrolu. PR se zalaze, ne samo za ostvarivanje albanskih prava u Makedoniji, vec i da kvantitet albanskog pokreta da jedan novi kvalitet u suprotstavljanju americkom imperijalizmu na Balkanu.

I

Sukobe u Makedoniji pokušavaju da iskoriste snage velikosrpskog nacionalizma u Beogradu predvođene predsednikom Koštunicom kako bi ojačale svoje pozicije. Njihovo delovanje je usmereno na:

• sabotiranju bilo kakvih akcija koje bi vodile jasnom definisanju statusa Kosova i priznavanju njegove veće samostalnosti. U tu svrhu se Srbi na Kosovu podstiču na razne akcije, dok se u parlamentu vrši pritisak da se donose rezolucija o Kosovu koja , kao i u Miloševićevo vreme, ima propagandni karakter u cilju mobilisanja svih “nacionalnih snaga”;
• prikrivanju stvarnog stanja na jugu Srbije i pozadine samog sukoba. Istovremeno se žele diskreditovati napori onih snaga režima koji nastoje pregovorima sa albanskom stranom naći političko rešenje sukoba;
• pružanju pomoći snagama u Crnoj Gori koje su zavisne od politike Beograda i stalnim pokušajima da se oteža pozicija režima u Podgorici;
• pružanju pomoći snagama u Crnoj Gori koje su zavisne od politike Beograda i stalnim pokušajima da se oteža pozicija režima u Podgorici;
• izbegavanju saradnje sa Haškim tribunalom povodom zahteva za izručenjem Miloševića i ostalih ratnih zločinaca;
• diskreditovanju antinacionalističkih snaga u Srbiji i širenju propagande da samo jaka crkva, jaka država i jaka vojska su put za spas zemlje od propasti.

Partija rada smatra da je sukob u okviru vladajuće grupacije DOS između reakcionarnih, nacionalističkih i antinacionalističkih, prozapadnih snaga neizbežan i samo je pitanje dana kada će on eskalirati. Proces koji je započeo rušenjem Miloševića mora se nastaviti. U slučaju da snage okupljene oko Koštunice odnesu prevagu u borbi za vlast u Srbiji to će označiti i početak velikih sukoba u Srbiji.

II

Istorijski poraz koji je doživeo revizionizam u međunarodnom revolucionrnom pokretu, kao i gubljenje svakog uticaja među masama njegovih nosilaca, kao i njihovo skoro potpuno isčezavanje s političke scene, samo su otvorili put za jačanje istinskih revolucionarnih snaga u svetu. Partija rada sa velikom radošću prati narastanje i plimu revolucionarnog pokreta u čitavom svijetu. PR smatra da je od posebnog značaja razvoj revolucionarnog pokreta u Kolumbiji, Kongu, Turskoj kao i događaji na Filipinima i Indoneziji.

PR je mišljenja da sve veći otpor hegemonističkoj politici SAD u svetu, preteća recesija koja se nadvila nad ekonomijom SAD, strateški savez Peking – Moskva, kao i pretnja gubljenja strateških pozicija SAD, nužno vodi još agresivnijem nastupu američke spoljne politike i njenoj pripremi za otpočinjanje u skorije vreme novog rata.

I

Obrazovni sistem u Srbiji je u dugogodišnjoj krizi. Ta kriza je prouzrokovana osiromašenjem zemlje zbog ratova na teritoriji bivše SFRJ, a koji su posledica agresivne velikodržavne nacionalističke politike. Stanje u obrazovanju je odraz stanja u društvu. Kriza u kojoj se nalazi ovaj sistem je tako duboka da već dve godine škole rade sa dve trećine vremena. Posle rušenja režima Slobodana Miloševića, a u skladu sa obećanjima DOS­a, zaposleni u obrazovnom sistemu su očekivali poboljšanje svog položaja. Međutim, njihova očekivanja su izneverena zbog čega su stupili u još jedan u nizu štrajkova.

Prosvetni radnici/e su podeljeni u više sindikata od kojih je jedan pod uticajem bivšeg režima, a ostali su pod uticajem nivih vlasti. Ovaj, najnoviji štrajk je pokazao da DOS nije u stanju da se izbori sa socijalnim problemima zemlje. Odnos DOS­a prema štrajku prosvetnih radnika je najuočljiviji u arogantnom ultimatumu predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića. Ovaj štrajk je samo početak socijalnih nemira koji će se neminovno dogoditi u Srbiji u kojoj najveći pad standarda zbog tzv. tranzicije tek treba da se dogodi.

II

Povratak Vojske Jugoslavije u zonu bezbednosti na granici Kosova pokazuje licemerje i nemoć tzv. međunarodne zajednice. Posle rata na Kosovu nije rešen problem međunacionalnih odnosa i povratak VJ ne predstavlja pobedu jugoslovenske diplomatije, kako se to prikazuje u medijima u Srbiji, već je znak da imperijalisti predvođeni snagama NATO koje su prisutne na Kosovu, ne mogu i ne žele da ovaj problem reše na pravilan način.

Partija rada se zalaže za potpunu demilitarizaciju područja na jugu Srbije, jer je to najbolji način da se eliminiše opasnost od novih oružanih sukoba.

III

Partija rada smatra neprihvatljivim da Generalštab Vojske Jugoslavije sam odlučuje o reorganizaciji Vojske I dužini trajanja vojnog roka. Posle krvavih ratova na Balkanu očigledna je potreba da se skrati dužina trajanja vojne službe, ali u tome treba da učestvuje i najveći deo stanovništva.

Ovim potezom GŠ je pokušao da predupredi zahteve za radikalnom izmenom uloge Vojske Jugoslavije i značajnijim skraćenjem vojnog roka.

Partija rada je podržala zahtev antiratnih organizacija da dužina vojnog roka bude sedam meseci.

IV

Već više od pet meseci traje borba za goli život naših drugarica i drugova koji se nalaze u zatvorima u turskoj. Mi izražavamo najdublju solidarnost sa njima i istovremeno pozivamo sve istinske levičare i revolucionare da u svojim sredinama preduzimaju akcije solidarnosti sa zatvorenicima.

V

U Srbiji, kao i u čitavoj Evropi je evidentno jačanje fašističkih grupa koje su, u većoj ili manjoj meri, povezane sa državom. Ove grupe predstavljaju najbolji pokazatelj krize u koju ulazi savremeni kapitalizam.

U Srbiji je došlo do povećanja nasilja od strane desničarskih grupa. U toku ovog meseca došlo je do nasilnog upada u prostorije SDU u Beogradu, a povećan je i broj napada na Rome. Ove pojave pokazuju svu pogubnost nacionalističke politike i propagande kojoj je ova zemlja bila izložena u prethodnih deset godina. Na žalost, u Srbiji nije došlo do obračuna sa nacionalizmom. Partija rada smatra da se protiv desničarskog nasilja treba boriti svim sredstvima.

I

Velikosrpski i velikohrvatski nacionalizam koji su inspirisali i proizveli najveći broj zločina na teritoriji bivše SFRJ posle izbora u Hrvatskoj i petooktobarskih dogadjaja u Srbiji su doživeli snažne udarce. Ali, ovi nacionalizmi još uvek nisu mrtvi, što velikohrvatski nacionalizam pokazuje na demonstracijama širom Hrvatske protiv izručenja Mirka Norca Hagu. Velikosrpski nacionalizam, pak, svoje postojanje pokazuje preko pokušaja osujećivanja albanskog i crnogorskog naroda na putu ka nezavisnosti. I jedni i drugi se suprodstavljaju svim pokušajima da se stvori jedinstvena BiH.

Ovim elementima treba dodati i trajni interes SAD da svojim vojnim prisustvom kontroliše Evropu, Tursku i da se dalje širi ka granicama Rusije, tako da je izvesno da će i Balkan još izvesno vreme, bar dok se ne dogodi konačni obračun sa velikodržavnim nacionalizmima iz svih naroda.

Partija rada smatra da samo opštenarodni, antinacionalistički i antiimperijalistički pokret na prostoru bivše Jugoslavije i Balkana može uspostaviti trajan mir i omogućiti bolji život narodima Balkana.

II Kongo

Ubistvo Lorana Kabile, borca za slobodni i nazavisni Kongo, je samo nastavak stalnih pokušaja da se osujete započeti proces stvaranja jedinstvenog fronta afričkih zemalja za odlučnu borbu protiv imperijalizma i likvidiranje neokolonijalne zavisnosti.

Loran Kabila je bio smetnja imperijalistima, ne samo što je bio prepreka za ostavrenje profita u pljačci ogromnih prirodnih bogatstava Konga, već prvenstveno stoga što je svojom borbom posejao seme afričkog jedinstva, i pokazao put kojim treba da ide Afrika.

Uspostavljanje mira u Kongu, sprečavanje stranog mešanja, stvariće mogućnosti da Kongo počne u relativno kratkom periodu da pokazuje stvarne mogućnosti za svoj društveni i ekonomski razvoj.

III Turski zatvori

Dok se turska fašistička policija brutalno obračunavala sa političkim zatvorenicima po zatvorima Turske cela Evropska javnost je uglavnom ćutala, ili to propratilia “neutralnom” informacijom, ne dajući tome neki značaj. Nije bilo boraca za ljudka prava, raznih organizacija, demokratskih vlada da dignu glas u osudi Turske. No na ovakav pristup smo navikli, pogotovo kad su u pitanju interesi imperijalizma. Tada fašizam nije fašizam, zločini nisu zločini, a teror nad političkim zatvorenicima koji su levičari nije teror.

Partija rada je solidarna u borbi koju vodi DHKC i borbi PPK.

Za objedinjavanje revolucionarnih snaga Turske.
Za jedinstveni front borbe turskog i kurdskog naroda.

IV Nacizam u Evropi

Sve češće divljanje nacista nisu samo recidivi nemačkog fašizma i ostataka nacizma samo u Nemačkoj. Fašizam je zakucao na vrata Evrope. Uprkos potcenjivanju nekih partija, fašizam je sve opasniji jer se on javlja kao posledica ulaska Evrope u novu krizu. Sve više mladih ljudi učestvuje u rasističkim ispadima i nasilju i jasno je da se samo verbalno ovaj problem ne može rešiti. Protiv rasističke mržnje i fašističkog slepila moraju se preduzimati oštre mere i vremena za čekanje nema.

I

Uklanjanje sa vlasti Slobodana Miloševića i početak rušenja režima u Srbiji je od velikog značaja za narod Srbije i celi region:

1. Nacionalizam je u Srbiji doživeo udarac od koga se neće moći lako oporaviti niti će snage velikosrpskog nacionalizma biti u prilici da sprovede hegemonističku politiku u odnosu na susedne narode.
2. Ojačale su demokratske snage u Srbiji koje žele da sruše diktatorski okoštali i korumpirani režim, međutim, to neće biti lako izvesti i predstavnici nove vlasti će putem kompromisa sa starim režimom kočiti zavhteve za raadikalnim promenama.
3. U teškim ekonomskim prilikama, oslobođene straha, narodne mase iniciraju i prve organizovane oblike klasne borbe, a što će omogućiti i jačanje istinskih revolucionarnih snaga. Partija rada je uvek isticala da bez sprovođenja demokratske revolucije nije moguća ni uspešna borba za socijalizam.
4. Stvoreni su uslovi da Zapad ekonomski i vojno stavi pod kontrolu celi Balkan.
5. Otvara se perspektiva za objedinjavanje progresivnih snaga na Balkanu za vođenje borbe protiv imperijalizma.

II

U poslednjim događanjima u Srbiji treba posebno istaći ulogu narodnih masa koje su svojom odlučnošću često išle ispred političkih partija i bez kojih je bilo nemoguće preuzimanje vlasti. Partija rada odaje priznanje svojim članovima i simpatizerima koji su aktivno učestvovali u štrajkovima, demonstracijama i mitinzima širom Srbije, a posebno onim aktivistima koji su učestvovali u napadu na Skupštinu, televiziju i policijske stanice u Beogradu.

III

Pozivaju se simpatizeri Partije rada, svi oni kojima je stalo do mira, ravnopravnosti i ostvarenja socijalne pravde, da shvate značaj istorijskih zbivanja kroz koja ćemo tek da prođemo, i da pristupe Partiji rada, odnosno, aktivno je pomognu u njenom razvoju.

I SITUACIJA U ZEMLJI

Nova vlast u Srbiji ne pokazuje spremnost da nastavi sa demokratskim promenama čiji je početak označio 5. oktobar. Najbolji dokaz za nedovoljnu spremnost za prave promene može se videti u nastojanjima Koštunice i snaga koje njega podržavaju da spreče samostalnost Crne Gore pod izgovorm da ne žele da dozvole novi raspad države i promenu ravnoteže u regionu. Takođe, ove snage računaju na Kosovo kao na deo Srbije koju će u perspektivi staviti pod svoju kontrolu. Pokušavajući da ove svoje namere sprovede, nova vlast se služi metodima sličnim onima koje je koristio Milošević i njegov režim – traže saveznike među okolnim zemljama i pokušavaju da profitiraju na suprotnostima među samim imperijalistima, prvenstveno između SAD i Evrope.

Takođe, nova vlast ne pokazuje spremnost da demontira strukture starog režima, i to se prvenstveno odnosi na nekoliko centara moći koji su sasvim samostalni – Služba državne bezbednosti, vojsku i ostatke Miloševićevih snaga, ali i novoformirani centri koji vode samostalnu politiku i između kojih ne postoji saradnja, već otvoreni rivalitet. U novoj vlasti postoji sukob koji će nužno eskalirati, a on će se manifestovati kao sukob između klerikalno­nacionalističkih snaga koje zastupa Koštunica, crkva i sve one institucije koje su stajale iza Miloševićevog projekta dok nije doživeo poraz. Druge snage možemo nazvati pragmatičarima, i njihov predstvanik je Zoran Đinđić, a trećoj struji pripadaju regionalističke i demokratske građanske snage iz Vojvodine, Sandžaka itd. Od ishoda u Crnoj Gori u mnogome zavisi kome će se prikloniti tzv. pragmatičari. Sukob, koji još uvek nije eskalirao, sve je vidljiviji po pitanjima Crne Gore, suđenja ratnim zločinicima, demokratizaciji institucija, kriminalu, mafiji, veronauci i sl. Sve veći kamen spoticanja može da predstavlja socijalna situacija koju će svi pokušati da zloupotrebe. Do sada su socijalne tenzije bile ublažene uz pomoć iz inostranstva, ali je takvo stanje neodrživo u perspektivi.

Partija rada podržava samostalnost Crne Gore, jer to proizilazi ne samo iz principijelnog stava, već i zbog toga što je to u interesu daljeg slamanja nacionalističkih snaga na Balkanu i put za buduće integracije.

II ZAGAĐENJE URANIJUMOM

Partija rada podržava sve akcije koje vode rasvetljivanju slučaja upotrebe uranijuma, i svih ostalih slučajeva hemijskog i biološkog zagađenja, jer to na najbolji način odslikava zločinačku prirodu NATO snaga kao najreakcionarnije snage imperijalista. Imperijalizam je pokazao da je spreman da proizvede velike civilne žrtve, pa čak i žrtve u svojim redovima da bi ostvario svoje vojne ciljeve. Oni ne samo da uništavaju živote civila i svojih vojnika, već ubijaju i buduće generacije trajnim zagađenjem čovekove okoline. Licemerne su izjave da je uranijum upotrebljavam u malim količinama.

III SUĐENJE RATNIM ZLOČINCIMA

Mi se zalažemo za suđenje ratnim zločnincima i smatramo da nove vlasti nemaju pravo da to pitanje uopšte i postavljaju. Bez obzira što je Haški tribunal proizvod i instrument imperijalističkih zemalja Partija rada se zalaže za suđenje u tom sudu, jer u novoj vlasti ne postoji spremnost da se bivši režim pozove na odgovornost za ratna razaranja, prvenstveno što je i deo nove vlasti svojevremeno podržavao projekat Velike Srbije, a i zbog nepostojanja opštejugoslovenskih snaga koje bi se obračunale sa nacionalističkim i profašističkim predstavnicima. Za sada je jedini način da se obračuna sa nosiocima ratne politike suđenje po jedinstvenim kriterijumima svim zločincima, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze – Srbije, Hrvatske ili BiH.

IV SOLIDARNOST SA ZATVORENICIMA U TURSKOJ

Partija rada je sve vreme pobune u zatvorima u Turskoj izražavala svoju internacionalističku solidarnost sa turskim drugovima. Istovremeno izražavamo gađenje prema divljačkom postupku fašističkih vlasti u Turskoj.

V PROTIV IMPERIJALISTIČKOG MEŠANJA U KONGU

Partija rada izražava podršku očuvanju Demokratske Republike Kongo posle smrti njegovog predsednika Lorana Kabile. Partija osuđuje sve akcije imperijalista koji svojim mešanjem stalno pokušavaju da destabilizuju Kongo i ponovo ga stave pod svoju kontrolu.