U SUSRET NE SUSRETU
Upućeno oficirima JNA sa područja Srbije i Crne Gore – slavljenicima 40godišnjice od završetka Vojne akademije.
Dragi drugovi, pardon “gospodo”, puno je dugogodišnje gorčine koja me muči kao zakletog oficira JNA, a koju ste mi vi pozivom na ovaj jubilej još više pojačali. Ovaj skup je trebalo da bude skup oficira MAJKE SFRJ, kojoj ste se svi vi i ja do kraja života zakleli…
Da progovorimo o oficirskoj i po komunističkoj časti: osećate li se vi izdajnicima? Ako ste okrivili Tusa kao izdajnika, po čemu to nisu Perišić i Pavković pod čijom ste komandom bili. Mi smo, “gospodo” u Akademiji većina imali odlične ocene i nismo zaboravili da su nas dobri profesori učili onoj poznatoj pedagoškoandragoškoj trijadi jedinstva: znanje, uverenje i vladanje. Ovom ste “proslavom” pokazali da ste samo imali prvo. Ovim proslavljanjem u državi gde sigurno samo 1% stanovništva zna njeno ime, a drugi to ne želi ni naučiti, vi joj i na ovaj način pravite legitimitet i odom i paradom proslave.
Ja vas pitam koju ste od tekovina Revolucije sačuvali?
Koji ste od ustavnih zadataka oružanih snaga (sloboda, nezavisnot, suverenitet, teritorijalni integritet i samoupravni socijalistički poredak) izvršili ? – NIJEDAN…
Po napuštanju JNA predavao sam ONO I DSZ SFRJ na Tehničkom fakultetu, sve dok diktator nije ukinuo predmet… Napadao sam vlast što je, nepitajući narod, skinula slavnu zvezdu sa naše zastave; što su mom univerzitetu oduzeli ime Svetozar Marković; što su sa naših prostora uvukli narod u prljavi bratoubilački rat, što su razorili radničku klasu strgavši joj klasnu odoru i zamenili je nacionalističkomšovinističkomfašisoidnom; i što su oduzeli mom voljenom Čačku imena ulica naših narodnih heroja…
Gospodo, ja nisam mogao kao vi da zamenim slavnu zvezdu orlovima (poštujući i taj simbol sa aspekta njegovih nekadašnjih vrednosti). Nisam prihvatio čin majora Vojske Jugoslavije, jer to nije moja vojska. Ostao sam veran delima vojne misli klasika marksizma i slavnih dela naše Revolucije 19411945. Stao sam pre deset godina pod zastavu marksističkolenjinističke partije – Parije rada, koju je do svoje smrti vodio naš najveći posleratni komunista Vlado Dapčević. Za raspad SFRJ (a mi zajedno da nema kapitulacije SFRJ), okrivili smo srpskohrvatsku oligarhiju, a za ovu prvu vi ste neustavno i nemoralno izvršavali zadatke.
Kapetan I klase JNA, Milojko Rovinac