Više hiljada radnika iz cele Srbije okupilo se na sindikalnom protestu 29. aprila 2009. godine u Beogradu. Partija rada podržala je ovaj protest čiji su zahtevi bili obustavljanje otpuštanja radnika, smanjivanja plata i penzija, kao i da se teret ekonomske krize prebaci na najbogatije. Na protestu je pokazana veća masovnost i veći potencijal radničkog bunta nego prethodnih godina, i jedino je konfuzna i izdajnička politika sindikalnih lidera uslovila da protest ne bude još masovniji i da na njemu ne bude još jače izraženo suprotstavljanje radničke klase politici koju država sprovodi u interesu kapitalističke klase.
Vlast u Srbiji panično pokušava da obuzda i drži pod kontrolom rastuće nezadovoljstvo i sve češće proteste radnika. Pored potkupljivanja vrhova sindikata, režim protura i ideju o stvaranju jedne partije od sadašnjih sidnikata, kako bi uspeo da preko nje kontroliše radništvo Srbije. Međutim, radnici Srbije sve manje veruju sindikalnim rukovodstvima i sve se više odlucuju na štrajkove i druge oblike protesta bez pitanja sindikalnih centrala.
Grupa radnika kragujevačkog preduzeća “Partizan” ponovo je započelo štrajk glađu zbog toga što većinski vlasnik nije ispunio ni jedan od zahteva štrajkača. Štrajkački odbor je doneo odluku da, posle 19 dana od prekida prvog štrajka glađu, obnovi protest koji će trajati sve dok vlasnik ne ispuni zahteve radnika. On je rekao da većinski vlasnik nije uplatio 42 miliona dinara doprinosa za penzijskoinvalidsko osiguranje i 200 evra po godini staža na osnovu socijalnog programa. Od 114 zaposlenih u “Partizanu”, od 9. decembra prosle godine štrajkuje 85 radnika.
Radikalizacija radničkih protesta poprima i neke drastične forme. Tako su se članovi udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru zaključali u prostorije svoje asocijacije u zgradi “Jezero” štrajkovali glađu, a jedan od štrajkača je sam sebi odsekao prst.
Više od 300 radnika fabrike šinskih vozila „Bratstvo“, kojima se priključilo i 39 bivših radnika „Destilinga“, protestovalo je u centru Subotice, nezadovoljni statusom u firmama i ponašanjem vlasnika koji nisu izmirili veliki deo obaveza prema njima. Zatražena je hitna reakcija lokalne samouprave i državnih organa „jer je nekoliko stotina porodica dospelo na samu ivicu egzistencije“.
Radnici „Bratstvu“, još od oktobra nisu dobili plate i kojima doprinosi nisu uplaćivani četiri godine, kaže da će, ukoliko vlasnik fabrike, ne isplati zaostala dugovanja ili ne proda firmu kako bi ona nastavila normalno da radi, započeti štrajk glađu i pozvali i ostale radnike da im sepriključe. – Svakako kod kuće već gladujemo, i mi i naše porodice, jer nismo mesecima dobili ni dinara. Jedino što će se promeniti jeste što ćemo sada gladovati u krugu fabrike.
Pripadnici PR će učestvovati u svim oblicima radničkog otpora kapitalističkom sistemu, nastojeci da daju tom otpotu što borbeniji karakter. Partija rada smatra da narodne mase sve vise shvataju da je kapitalizam sistem prošlosti i da jasno pokazuju da žele da žive u društvu u kojem će ekonomska ravnopravnost biti preduslov svih drugih ravnopravnosti i sloboda.
