I
Izjave najviših predstavnika vlasti Srbije i Crne Gore povodom napada SAD na Irak odražavaju svu zavisnost i nemoć ovih malih činovnika svetskog kapitala.
Proglašavanje nekompetetnosati, po onoj »mi smo mali«, upućivanja pisma razumevanja američkom predsedniku, pravdanje američkog ratnog pohoda »psihološkim razlozima zbog 11. septembra«, i proterivanje iračkih diplomata, jasno pokazuju koga podržavaju sadašnje vlasti u Beogradu i Podgorici. I dok cela demokratska i miroljubiva javnost širom sveta iznalazi raznovrsne obilike protesta protiv novog hitlerizma, dotle ovi »legalisti« podupiru rušenje međunarodnog pravnog poretka od strane SAD.
Bez ikakvog dostojanstva i državničke mudrosti ovi pioni više ne kriju svoje vazalstvo i spremnost da slede trenutno najmoćnijeg. Ta kratkovida politika će doživeti poraz. Globalni točak društvenih promena se ubrzao i on neće ostaviti po strani ove saputnike istorijskih previranja.
II
Namera pristupanje Srbije i Crne Gore u Partnerstvu za mir, rekonstrukcija vojske i sve veća zavisnost zemlje od vojnoindustrijskog kompleksa imperijalizma, otkrivaju namere imperijalista da Beograd pretvore u sedište NATOa na Balkanu.
Partija rada je jasno istakla u svom Programu da je budućnost balkanskih naroda u njihovom povezivanju i stvaranju pokreta otpora protiv prisustva NATOa i institucija imperijalizma u njihovim zemljama.
III
Uvođenje vanrednog stanja posle ubistva premijera Đinđića i kampanja »obračuna sa organizovanim kriminalom« je iznudica proistekla iz stanja »ko će koga«. Obračun sa zločincima (do juče »herojima«) ima pozitivni poltički značaj, jer je to ujedno prilika da se još više razotkrije suština Miloševićeve politike čiji je duh još u dobroj meri prisutan u Srbiji. Ovom kampanjom se, međutim, ne može prikriti niti izmeniti kriminalna suština sadašnjeg režima. Nisu samo ostaci starog režima kriminalni, već je to i sadašnji režim. On je kriminalan, jer neprekidno proizvodi bedu, jer vrši dodatnu pljačku već opljačkanog naroda, jer stvara novu kapitalističku klasu i legalizuje njen lopovluk, jer je korumpriran od vrha do dna…. i što iznova reprodukuje kriminal koji je jednima uslov opstanka, a drugima uslov očuvanja privilegija, vlasti i bogatstva.
Kampanja borbe protiv organizovanog kriminala samo najavljuje da »evropeizacija« Srbije zahteva i »evropeizaciju« kriminala.
IV
Vanredno stanje u Srbiji je dobrodošlo režimu da uguši započete procese radničkog samorganizovanja (zabranjeni su štrajkovi i demonstracije) i da režimski sindikati imaju alibi za odlaganje njihovog »radikalnog obračuna s vladom«. Partija rada će još upornije nastaviti da podstiče radnike i nezaposlene na samorganizovanje, štrajkove i demonstracije, u cilju odbrane njihovih prava, bolje reći golog života. Samo jačanje klasne svesti, klasne borbe i klasne revolucionarne organizacije može izbaviti radništvo i nezaposlene u Srbiji iz stanja u kojem su se našli.