U Srbiji počinje primena novog Zakona o radu. Dogadjaji koji su pratili njegovo donošenje pokazali su da u Srbiji ne postoji pravi radnički i borbeni sindikat.
Ove koji danas postoje opterećuje kompromitujuća prošlost i zavisnost od državnog sistema, kao i pogrešna, antiklasna orjentacija. Od održavanja sistema, kao u prošlosti, tako i danas, uz zamenu jednog sindikata drugim, do zalaganja za poštenu privatizaciju i negiranje klasne borbe i klasa uopšte, objavljujući postojanje nekakvog sveta rada.
Nemoć i kapitulacija sindikata se najbolje primećuju sada – masovna otpuštanja počinju, radnici su isterani na ulice i gurnuti u još veću bedu, a štrajkova i istinske borbe sindikata za radnike nema. Posle ratova i pljačke bivšeg režima, dolazi nova vladajuća elita koja nemilosrdno uništava osnovna radnička prava, ostavljajući radnicima samo jalovu nadu da će jednom živeti bolje.
Sindikati su sada deo tog sistema. Oni svojim delovanjem samo utiru put svim akcijama režima za uspostavljanje novih klasnih odnosa, podržavajući iluziju o neophodnosti privatizacije.
Partija rada poziva radnike da biraju najborbenije iz svojih redova za svoje predstavnike u sindikatima – one koji će znati kakva teba da bude prava uloga sindikata i da tako preuzimaju vodjstvo od sadašnjih korumpriranih i kapitulanstkih vrhova sindikata.
ZA KLASNU BORBU!