Centralni komitet PR je povodom situacije u Makedoniji zauzeo sledeći stav:
- PR je od početka davala principijelnu podršku albanskom narodu u njegovoj borbi za ostvarenje nacionalne ravnopravnosti. Posebno je ta podrška bila izražena u borbi protiv velikosrpskog terorai aparthejda.
Makedonska vlast kao marionetski režim u službi imperijalizma nije prihvatio realnu činjenicu da albanski narod mora imati veća prava u Makedoniji i biti jedan od konstitutivnih elemenata makedonske države. Zato se PR zalaže da albanski narod dobije veća prava u Makedoniji i podržava nastojanja albanskog naroda da ostvare ta prava.
- Imperijalisti moraju po svaku cenu sprečiti širenje sukoba, jer bi proširenje sukoba i izbijanje opšteg rata na Balkanu bilo pogubno za njihove strateške interese i opstanak NATO saveza. Zato će oni podrškom režimu u Beogradu, Skoplju i nastojanjem da izoluju albanski oružani pokreta želeti da kontrolišu situaciju, uz arbitriranje i dalje širenje svojih okupacionih zona. Istovremeno imperijalisti ne smeju ući u otvoreni sukob sa albanskim pokretom već će nastojati da pojedinim ustupcima i pregovorima drže stanje pod potpunom kontrolom.
- PR ne može dati realnu ocenu o ispravnosti sadašnje taktike albanskog pokreta u Makedoniji, jer za to nema dovoljno konkretnih informacija.
- PR smatra da do potpunog oslobođenja albanskog naroda može doći, ako albanski pokret izbegne izolacionizam, i u budućnodsti zajedno sa ostalim progresivnim snagama na Balkanu povede antiimperijalističku borbu.
Što se tiče situacije u Srbiji PR je već istakla da DOS kao šarolika vladajuća koalicija nije u stanju da nastavi sa demokratskim promenama koje su najavljene rušenjem Miloševića sa vlasti. Sporost u demontiranje starog sistema je uzrokovano i činjenicom da su vojska i policija još dobrim delom nezavisne od sadašnje vlasti. Istovremeno u okviru DOSa snage predvođene predsednikom države Koštunicom ne odriču se velikosrpske politike i žele Miloševićevu agresivnu politiku “velikih koraka” zameniti politikom čekanja i “sitnih koraka”. Fašistička politika rata za “svete srpske zemlje” zamenjuje se politikom izgradnje jake “srpske država”, osloncem na vojsku, crkvu i izbegavanju suprotstavljanja imperijalizmu.
- Druge, tzv. pragmatične snage u okviru DOSa, predvođene predsednikom vlade Đinđićem, stavljajući se potpuno u službu imperijalista vode politiku u skladu sa interesima imperijalista. Njihov cilj je da stavljanjem zemlje u kolonijalnu zavisnost od imperijalizma i radikalnim ekonomskim reformama uz pomoć Zapada ojačaju pozicije Beograda na Balkanu.
- Treći blok snaga u okviru DOSa su regionalne stranke i stranke nacionalnih zajednica koje su na antinacionalističkim pozicijama. Oni, za sada, podržavaju Đinđića i tzv. pragmatičare i nisu ustanju da same krenu u sukob protiv nacionalističkih snaga u DOSu.
- Sukob u DOSu između nacionalističkih snaga predvođenih Koštunicom, koga će podržati ostale desničarske snage, crkva i Miloševićeve snage, protiv antinacionalističkih, prozapadnih snaga je neminovan i sve očigledniji.
PR ocenjuje da se socijalna situacija iz dana u dan pogoršava pošto je privreda skoro paralisana. Relativni socijalni mir se održava zahvaljujući pomoći sa Zapada.Nova klasa sastavljena od državne i kriminalne mafije i novopečenih kapitalista ubrzano ozakonjuju odnose divljeg kapitalizma.
- Radništvo u Srbiji pokazuje znake jačanja klasne svesti, ali je nacionalistička svest još dominantna. Ne postoje jake radničke partije koje bi mogle da sada organizuju radništvo za borbu za socijalne ciljeve, tako da socijaln bunt i nezadovoljstvo u Srbiji još mogu da iskoriste za svoje ciljeve desničarske, profašističke snage.
PR u ovom trenutku podržava sve akcije koje dalje slabe velikosrpski nacionalizam i ostatke Miloševićeve vlasti. Istovremeno PR podržava produbljivanje sukoba u okviru DOSa i njegovo cepanje na nacionalistički, desničarski deo i antinacionalistički, prozapadni deo.
- Povodom parlamentarnih izbora u Crnoj Gori PR podržava one snage koje se zalažu za suverenost i nezavisnost Crne Gore.
- PR je na strani demokratske Hrvatske i predsednika Mesića u njihovim nastojanjima da spreče sve agresivniji nastup ustaške desnice. Istovremeno PR je protiv svih odluka donesenih u zapadnoj BiH od strane regionalnih vlasti pod uticajem ustaških snaga.