STAV PARTIJE RADA POVODOM POLITIČKE SITUACIJE U SRBIJI
Partija rada smatra da u Srbiji izmedju vlasti i sadašnje opozicije nije mogrć temeljni politički sukob koji bi označio radikalni zaokret ka razrešenju sveopšte krize društva. Ovo iz razloga što izmedju sadašnje opozidije i vlasti u Sribiji , bez obzira koliku mržnju ispoljavali jedni prema drugima, u istorijskom smislu ne postoji suštinska razlika.
Utemeljeni na militantnom nacionalizmu, vlast i opozicija su se zalagali za vodjenje krajnje reakcionarnog rata, i samo je vojni poraz velikosrpske politike u Hrvatskoj i BiH učinio da se medju njima ispolje deklarativne razlike po ovom prtanju. Isto tako, po pitanju Kosova, Vojvodine, Sandžaka, Crne Gore,i položaj drugih naroda u Srbiji, vlast je samo na rečima za njihovu ravnopravnost, dok u praksi sprovode politiku terora, pljače, tutorstva i asimilacije. Opozicija po ovom pitanju izbegava da zauzme jasan stav, ili se ne razlikuje od stava vlasti.
Po ključnom, ekonomskom pitanju, vlast i opozicija su na potpuno istim pozicijama, zalažući se produbljivanje kapitalistićkih odnosa, ubrzano sprovodjenje tzv. privatizacije, i sve veću ekonomsku zavisnost od imperijalizma. Pri ćemu i jedni i drugi oćekuju da im pomoć spolja i slobodna ekonomska nuznost razreši krizu društva, i da će se samim tim resiti i problemi masovne nezaposlenosti, nezbrinutosti stotine hiljada izbeglica, sveopšteg kriminala i korupcije, duhovnog i zdravstvenog propadanja naroda, funkcionisanja institucija društva i demokratizacije odnosa.
Stalni sukobi koji se javljaju izmedju vlasti i opozicije, proizvod su borbe za monopol nad pljaćkom društva u Srbiji, zahteva Zapada da što pre uspostavi potpunu kontrolu nad celim regionom, i haotićnog stanja koje vlada u društvu.
Iako sadašnja opozicija ne predstavlja istorijsku alternativu vlasti u Srbiji, Partija rada podržava sve snage i procese koje slabe akutnu vlast, jer je ona najveći protivnik Partije rada, i njenim padom bi se stvorili uslovi za nastup snaga progresivne gradjanske i levičarske orijentacije.
Poslednji sukobi u Srbiji ojaćali su demokratsku svest i osnažili otpor naroda postojećem režimu. Sa njima je legalizovan i zahtev nove kapitalistićke klase i osiromašenih srednkih slojeva za podelom političke i ekonomske vlasti, koja je sada skoncentrisana u rukama uske vladajuće klike.
Rezultat sadašnjih sukoba biće privremeni kompromis režima i opozicije u podeli vlasti. Ne zato šti režim želi da deli vlast, već zato sto je nateran kako protiscima spolja , tako nezadovoljstvom narodnuh masa koje prete da vlast i samu opoziciju oduvaju sa istorijske scene, i time učine da ceo region počne da izmiče kontroli Zapada, a što on sebi nikako ne sme dozvoliti.
Partija rada smatra da u Srbiji nije moguće gradjansko društvo i država kako to projektuje opozicija, imperijalističa propaganda i sama vlast.
Nesposobnost režima, bilo opozicije da reše sveopštu krizu u Srbiji, razbiće sve iluzije o mmogućnosti pokretanja velikih ekonomskih i gradjanskih reformi u pravcu izgradnje bogatog društva. Istovremena nesposobnost imperijalizma da globalno reši krizu u Južnoj Evropi, ceo region će pretvoriti u vrtlog stalne političe nestabilnosti. To će vodeti lancu nepreglednih kriza, uz izbijanje oružanih sukoba i uz sve veće vojno prisustvo imperijalizma.
Taj krug siromaštva, patnje i besmisla, istorija razrešava socijalnom revolucijom.