Ako se za išta treba odati priznanje vlastima u Beogradu u poslednje tri decenije to je svakako istrajavanje u jednoj politici koju bi mogli zajedničkim imenom nazvati – četništvo.
Od kada je vlast u Beogradu osamdesetih godina plebiscitarnom podrškom čvrsto zgrabila četništvo, ništa se suštinski nije promenilo. Ma koja garnitura sela na vlast, četništvo se lako nije ispuštalo iz ruku. Može se reći da je četništvo nešto što je u osnovi svake vlasti u Beogradu i da se samo menjaju akteri u raznim, manje ili više “demokratskim“ odeždama. I ako se malo zagrebe ispod tog svakog plašta, zapahnuće nas vonj četništva.
No, četništvo nije samo najnovije proglašenje rehabiliticaje Draže Mihailovića. On je rehabilitovan rekosmo pre tri decenije, kada je četničko zlo počelo da se iz beogradskog intelektualnog podzemlja širi po aulama Akademije, redakcijama novina, crkvom, partijskim “komunističkim“ kabinetima, tajnim službama, vrhovima “opštejugoslovenske” JNA.
Četništvo nisu samo ni spiskovi hiljade ubijenih i zaklanih tokom Drugog svetskog rata po BiH, Sandžaku, Lici, Crnoj Gori, Srbiji…
Četništvo nije samo ni Vukovar, Dubrovnik, Srebrenica…, tokom ratova devedesetih.
Ni novi udženici, serije, koji falsifikuju istoriju, ili pokušavaju zločin izbrisati iz sećanja.
Ni sramotne ulice, spomenice, ni čak četnički vojvoda na čelu države, niti prikriveni “đavolji šegrt” sa apsolutnom vlašću u Srbiji…
Četništvo nije samo ni taj primitivni folkor “Od Topole, od Topole” i “Druže Tito tebe Srbi lažu, oni vole đenerala Dražu”. Uostalom, ori se i po zagrebačkim koncertima, stadionima i skupovima: “Evo zore, evo dana, evo Mata i Bobana…“
No, svim tim ispoljavanjima četništva, od krvavih i bestijalnih zločina do “domaćinskog i tradicionalnog”, u osnovi leži njegov primarni uzrok – to je interes kapitalističke klike na vlasti u Beogradu da ono postoji, da traje i služi, manje ili više, za učvršćenje diktature kapitala na području koje se zove Srbija, a može i šire ako istorijske okolnosti dozvole – i preko Drine, “srpske Sparte”, “duhovne kolevka Kosova”, “južne Srbije do Soluna”…. Što da ne. To je logika svakog kapitala, malog ili velikog, da se širi i nameće svoju moć i vlast. Beogradski režim se ne može izdići izvan četništva, čak i onda kada se formalno zaklinje u nešto drugo.
Taj primarni interes vladajućih slojeva u Beogradu će se iznova i iznova stalno obnavljati sve dok Srbijom bude postojala diktatura kapitala. Nacionalstička ideologija je osnov kapitalisitčkog poretka jedne države i nju samo formalno potiskuje i nadilazi neoliberalizam i još veća diktatura krupnog kapitala. Ali toj većoj i snažnijoj diktaturi kapitala upravo treba to četništo, da bi se lakše sprovodili njeni interesi, da bi se zavađale mase i gušio svaki otpor.
Zato su smešni svi ti neoliberali, građanska inteligencija, koji se upinju da dokažu suprotnost između tzv. “prve i druge Srbije”. Ta suprotnost ne postoji, radi se samo o “dresu” koji nose jedni i drugi, a u suštini igraju istu igru. U osnovi je samo jedno – manji ili veći interes kapitala, u zavisnosti od njegove veličine i potrebe.
Rehabilitacija Draže Mihailvoića nije tačka na proces, “izjednačavanje” partizana i četnika, jer se ne moze izjednačiti nešto što je u osnovi internacionalističko, opštejugoslovensko, balkansko i svetsko sa nečim što je nacionalno, kolaboracionističko, slugansko i reakcionarno. Čak mislimo da je produbljivanje sukoba između četnika i partizana ponovno i neminovno.
Ne, rehabilitacija nije moguća, jer bi to značilo pomirenje rada i kapitala, vladajuće klase i širokih masa. A mase Srbije će kadtad dati svoj odgovor, i neće je u tom sprečiti ni četnička, niti neoliberalna diktatura, niti bilo koji oblici podaništva i ropstva imperijalistima.
Sud istorije će suditi svim onima koji su rehabilitovali četništvo devedesetih, a da li će pred streljačkim vodom ponovo stajati sadašnji ili budući vlastodršci Srbije nema nikavku težinu, niti značaj.
Nas interesuje nešto drugo – zašto je sada dozvoljena rehabilitacija Draže Mihailovića?
Dozvoljena je zbog potrebe ruskog imperijalizma, jer njemu više odgovara trenutno četnička Srbija. Dozvoljena je i zbog zapadnog imperijalizma, jer mu trenutno treba i te kako poslušna Srbija u bilo kom obliku, koja će ispunjavati njihove interese. I dozvoljena najviše, jer to ogdovara vladajućem režimu u Srbiji – od socijalista, “čegevarista”, do “umivenih četnika” i desničara – lakše se vlada i pljačka.
Vetrovi na Balkanu su ponovo počeli da pušu – jedino nedostaju partizani. Njih nigde nema. A bez njih nema kraja četništvu, ustaštvu, svim ostalim nacionalizmima. Nema partizana, a ovi sadašnji “partizani” i “komunisti” su samo bleda senka onih koji su znali stati tom zlu nogom za vrat.
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Balkanskim pokretom otpora!
