Month: April 2013

PR pozdravlja početke protesta i izlaske nezadovoljnih gradjana na ulice u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Srbiji…., kao što pozdravlja i proteste grčkih masa, i uči iz iskustva revolucionarne borbe kurdskih i turskih organizacija.

PR će učestvovati u svim protestima koja imaju za cilj jačanje klasne svijesti obespravljenih masa i poraz nacionalističke, klerofašističke i neoliberalne svijesti na ovim prostorima, bez obzira na idejnu šarolikost, pa i konfuziju kojom obiluju sami protesti.

Istovremeno će PR zastupati onu liniju u pokretu koja će doprinositi da pokretom ne prevladaju ona shvatanja koje zastupaju reformističke struje i čija se „revolucionarnost“ zaustavlja i povlači pred „svetosti privatne svojine“, moci imperijalističke vojne internacionale i „nedodirljivosti osnova kapitalističkog sistema“.

PR neci ići ni putem onih snaga koje borbu protiv kapitalističkog sistema vidi u stihijskim akcijama koje namaju suštinski cilj da se organizovanom borbom dodje do rušenja kapitalističkog sistema, već su izraz individualnog protesta, bunta, „načina življenja“, a u pojedinim slučajevima i izraz manipulacije nezadovoljstvom masa.

Jačanjem klasne svijesti obesprvaljenih masa stvaraju se uslovi da se te iste mase pripreme za više oblike klasne borbe s ciljem rušenja kapitalističkog sistema. Dužnost PR i svih revolucionarnih grupa je da svojim primjerom, odnosno konkretnom borbom u neposrednoj praksi, a ne samo na riječima, doprinose jačanju klasne svijesti obepravljenih masa.

Imperijalistički pljačkaši i zlikovci ponovo intenziviraju svoja prepucavanja na Balkanu preko ledja malih naroda. Sada je to u pitanju budući položaj Srbije i njen odnos sa Kosovom. Posle kratkotrajnog perioda primirja imperijalisti su prešli na tzv. nivo niskog sukobljavanja preko svojih plaćenickih bandi oličenim u političkim partijama, verskim institucijama, medijima i drugim psećim organizacijama.

Srbiji preti politički rascep na dva pola, što će destabilizovati situaciju u samoj zemlji. Zaoštravanje političke situacije u Srbiji je rezultat, ne samo ove aktivnosti imperijalista, već i celokupne situacije u svetu, regionu, kao i same ekonomske situacija u susednim zemljama. Tome pogoduje i opšte stanje potpunog pesimizma u kojem se nalazi narod u Srbiji usled ekonomske paralize privrede zemlje.

Nepostojanje treće strane u Srbiji koja bi ojačala nezadovoljstvo u narodu, i imala snage da se obračuna sa zapadnim i ruskim kolaboracionistima, samo pogoduje da ove marionete dobijaju na značaju. Time se njima otvara i mogućnost da apatični narod teraju u nove sukobe, protiv njegove volje i stvarnih interesa.

PR ističe da je u interesu naroda Srbije da prizna Kosovo kao samostalnu državu i pruži ruku albanskom narodu na Kosovu.

PR ističe da je u interesu naroda Kosova da pomognu Srbiji i srpskom narodu , pogotovu na Kosovu, da se oslobodi pogubne politike iz prošlosti i okrene se zajedničkoj budućnosti dva naroda. A budućnost naroda Srbije i Kosova je u zajedničkoj borbi protiv imperijalističke pljačke i protiv njihovih slugu u Beogradu i Prištini. Ujedno ta borba može biti uspešna samo kao deo zajedničke borbe svih balkanskih naroda.

Dok se zemlja nalazi na ivici bankrota, vlastodršci u Srbiji, misleći da je došao pravi trenutak, pokreću pitanje autonomije Vojvodine. Ponovno otvaranje pitanja autonomije Vojvodine je samo nastavak velikosrpske politike iz devedesetih godina prošlog veka u drugim okolnostima. Potpirivanjem nacionalističkih strasti u “praznoj kući” želi se samo skrenuti pažnja sa sloma koju je doživela zvanicna politika po pitanju Kosova i tzv. evropskih integracija. Time se žele i preduprediti, odnosno prolongirati, masovniji izlivi socijalnog nezadovoljstva po gradovima Srbije.

PR od raspada Jugoslavije ima jasan stav po pitanju autonomije Vojvodine. PR smatra da je borba za očuvanje autonomije Vojvodine ujedno borba protiv dalje fašizacije društva i u interesu je klasne borbe u samoj Srbiji i šire.

Svi fašistički nasrtaji da se ukine autonomija Vojvodine , kao posledice obračuna kleptomanjinskih bandi u Beogradu i Novom Sadu, mogu dovesti do nestabilnosti u Vojvodini i samoj Srbiji.

PR smatra da borba za očuvanja autonomiju Vojvodine ne mogu voditi snage koje su se svojom pljačkaškom politikom potpuno kompromitovale u narodu. Odbrana Vojvodine, odbrana Srbije i Balkana pripada samo onim snagama koje će poraziti nacionalističke i fašističke horde zla i njihove nalogodavce ma sa koje strane oni dolazili.