Month: March 2001

INFORMATOR – mart 2001 – 2

Posted on by admin
Print Friendly, PDF & Email

Centralni komitet PR je povodom situacije u Makedoniji zauzeo sledeći stav:

­- PR je od početka davala principijelnu podršku albanskom narodu u njegovoj borbi za ostvarenje nacionalne ravnopravnosti. Posebno je ta podrška bila izražena u borbi protiv velikosrpskog terorai aparthejda.

Makedonska vlast kao marionetski režim u službi imperijalizma nije prihvatio realnu činjenicu da albanski narod mora imati veća prava u Makedoniji i biti jedan od konstitutivnih elemenata makedonske države. Zato se PR zalaže da albanski narod dobije veća prava u Makedoniji i podržava nastojanja albanskog naroda da ostvare ta prava.

­- Imperijalisti moraju po svaku cenu sprečiti širenje sukoba, jer bi proširenje sukoba i izbijanje opšteg rata na Balkanu bilo pogubno za njihove strateške interese i opstanak NATO saveza. Zato će oni podrškom režimu u Beogradu, Skoplju i nastojanjem da izoluju albanski oružani pokreta želeti da kontrolišu situaciju, uz arbitriranje i dalje širenje svojih okupacionih zona. Istovremeno imperijalisti ne smeju ući u otvoreni sukob sa albanskim pokretom već će nastojati da pojedinim ustupcima i pregovorima drže stanje pod potpunom kontrolom.

­- PR ne može dati realnu ocenu o ispravnosti sadašnje taktike albanskog pokreta u Makedoniji, jer za to nema dovoljno konkretnih informacija.

­- PR smatra da do potpunog oslobođenja albanskog naroda može doći, ako albanski pokret izbegne izolacionizam, i u budućnodsti zajedno sa ostalim progresivnim snagama na Balkanu povede antiimperijalističku borbu.

Što se tiče situacije u Srbiji PR je već istakla da DOS kao šarolika vladajuća koalicija nije u stanju da nastavi sa demokratskim promenama koje su najavljene rušenjem Miloševića sa vlasti. Sporost u demontiranje starog sistema je uzrokovano i činjenicom da su vojska i policija još dobrim delom nezavisne od sadašnje vlasti. Istovremeno u okviru DOS­a snage predvođene predsednikom države Koštunicom ne odriču se velikosrpske politike i žele Miloševićevu agresivnu politiku “velikih koraka” zameniti politikom čekanja i “sitnih koraka”. Fašistička politika rata za “svete srpske zemlje” zamenjuje se politikom izgradnje jake “srpske država”, osloncem na vojsku, crkvu i izbegavanju suprotstavljanja imperijalizmu.

­- Druge, tzv. pragmatične snage u okviru DOS­a, predvođene predsednikom vlade Đinđićem, stavljajući se potpuno u službu imperijalista vode politiku u skladu sa interesima imperijalista. Njihov cilj je da stavljanjem zemlje u kolonijalnu zavisnost od imperijalizma i radikalnim ekonomskim reformama uz pomoć Zapada ojačaju pozicije Beograda na Balkanu.

­- Treći blok snaga u okviru DOS­a su regionalne stranke i stranke nacionalnih zajednica koje su na antinacionalističkim pozicijama. Oni, za sada, podržavaju Đinđića i tzv. pragmatičare i nisu ustanju da same krenu u sukob protiv nacionalističkih snaga u DOS­u.

­- Sukob u DOS­u između nacionalističkih snaga predvođenih Koštunicom, koga će podržati ostale desničarske snage, crkva i Miloševićeve snage, protiv antinacionalističkih, prozapadnih snaga je neminovan i sve očigledniji.

PR ocenjuje da se socijalna situacija iz dana u dan pogoršava pošto je privreda skoro paralisana. Relativni socijalni mir se održava zahvaljujući pomoći sa Zapada.Nova klasa sastavljena od državne i kriminalne mafije i novopečenih kapitalista ubrzano ozakonjuju odnose divljeg kapitalizma.

-­ Radništvo u Srbiji pokazuje znake jačanja klasne svesti, ali je nacionalistička svest još dominantna. Ne postoje jake radničke partije koje bi mogle da sada organizuju radništvo za borbu za socijalne ciljeve, tako da socijaln bunt i nezadovoljstvo u Srbiji još mogu da iskoriste za svoje ciljeve desničarske, profašističke snage.

PR u ovom trenutku podržava sve akcije koje dalje slabe velikosrpski nacionalizam i ostatke Miloševićeve vlasti. Istovremeno PR podržava produbljivanje sukoba u okviru DOS­a i njegovo cepanje na nacionalistički, desničarski deo i antinacionalistički, prozapadni deo.

-­ Povodom parlamentarnih izbora u Crnoj Gori PR podržava one snage koje se zalažu za suverenost i nezavisnost Crne Gore.

-­ PR je na strani demokratske Hrvatske i predsednika Mesića u njihovim nastojanjima da spreče sve agresivniji nastup ustaške desnice. Istovremeno PR je protiv svih odluka donesenih u zapadnoj BiH od strane regionalnih vlasti pod uticajem ustaških snaga.

INFORMATOR – mart 2001 – 1

Posted on by admin
Print Friendly, PDF & Email

I

Obrazovni sistem u Srbiji je u dugogodišnjoj krizi. Ta kriza je prouzrokovana osiromašenjem zemlje zbog ratova na teritoriji bivše SFRJ, a koji su posledica agresivne velikodržavne nacionalističke politike. Stanje u obrazovanju je odraz stanja u društvu. Kriza u kojoj se nalazi ovaj sistem je tako duboka da već dve godine škole rade sa dve trećine vremena. Posle rušenja režima Slobodana Miloševića, a u skladu sa obećanjima DOS­a, zaposleni u obrazovnom sistemu su očekivali poboljšanje svog položaja. Međutim, njihova očekivanja su izneverena zbog čega su stupili u još jedan u nizu štrajkova.

Prosvetni radnici/e su podeljeni u više sindikata od kojih je jedan pod uticajem bivšeg režima, a ostali su pod uticajem nivih vlasti. Ovaj, najnoviji štrajk je pokazao da DOS nije u stanju da se izbori sa socijalnim problemima zemlje. Odnos DOS­a prema štrajku prosvetnih radnika je najuočljiviji u arogantnom ultimatumu predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića. Ovaj štrajk je samo početak socijalnih nemira koji će se neminovno dogoditi u Srbiji u kojoj najveći pad standarda zbog tzv. tranzicije tek treba da se dogodi.

II

Povratak Vojske Jugoslavije u zonu bezbednosti na granici Kosova pokazuje licemerje i nemoć tzv. međunarodne zajednice. Posle rata na Kosovu nije rešen problem međunacionalnih odnosa i povratak VJ ne predstavlja pobedu jugoslovenske diplomatije, kako se to prikazuje u medijima u Srbiji, već je znak da imperijalisti predvođeni snagama NATO koje su prisutne na Kosovu, ne mogu i ne žele da ovaj problem reše na pravilan način.

Partija rada se zalaže za potpunu demilitarizaciju područja na jugu Srbije, jer je to najbolji način da se eliminiše opasnost od novih oružanih sukoba.

III

Partija rada smatra neprihvatljivim da Generalštab Vojske Jugoslavije sam odlučuje o reorganizaciji Vojske I dužini trajanja vojnog roka. Posle krvavih ratova na Balkanu očigledna je potreba da se skrati dužina trajanja vojne službe, ali u tome treba da učestvuje i najveći deo stanovništva.

Ovim potezom GŠ je pokušao da predupredi zahteve za radikalnom izmenom uloge Vojske Jugoslavije i značajnijim skraćenjem vojnog roka.

Partija rada je podržala zahtev antiratnih organizacija da dužina vojnog roka bude sedam meseci.

IV

Već više od pet meseci traje borba za goli život naših drugarica i drugova koji se nalaze u zatvorima u turskoj. Mi izražavamo najdublju solidarnost sa njima i istovremeno pozivamo sve istinske levičare i revolucionare da u svojim sredinama preduzimaju akcije solidarnosti sa zatvorenicima.

V

U Srbiji, kao i u čitavoj Evropi je evidentno jačanje fašističkih grupa koje su, u većoj ili manjoj meri, povezane sa državom. Ove grupe predstavljaju najbolji pokazatelj krize u koju ulazi savremeni kapitalizam.

U Srbiji je došlo do povećanja nasilja od strane desničarskih grupa. U toku ovog meseca došlo je do nasilnog upada u prostorije SDU u Beogradu, a povećan je i broj napada na Rome. Ove pojave pokazuju svu pogubnost nacionalističke politike i propagande kojoj je ova zemlja bila izložena u prethodnih deset godina. Na žalost, u Srbiji nije došlo do obračuna sa nacionalizmom. Partija rada smatra da se protiv desničarskog nasilja treba boriti svim sredstvima.